Izvor: Politika, 15.Apr.2014, 22:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pred selom proroka pruga zakočila
U Kremnima postavljeno oko četiri kilometra uske pruge, ostalo još samo 400 metara, ali taj sitan posao železnica ne završava
Kremna – Radovali su se žitelji Kremana, sela čuvenog po prorocima Tarabićima, kad je pre tri godine od Šargana krenula obnova ovdašnje uske pruge, u dužini od oko 4,5 kilometara. Nadali se Kremanci njenom brzom završetku i oživljavanju ovog sela, kao što se dogodilo komšijama u Mokroj Gori koju su uska pruga i muzejska železnica preporodili.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
I sve je te 2011. godine izgledalo da će pruga brzo stići u centar Kremana. Zahuktali su se radovi od stanice Šargan Vitasi (do koje iz zapadnog pravca dolazi „šarganska osmica”) na istočnu stranu, kroz prostrano Kremansko polje. I te železničke poslove, kao i one mokrogorske, finansirale su „Železnice Srbije”. Radnici Sektora za građevinske poslove tog preduzeća prvo su čistili ovaj teren, pa nekadašnjom trasom uski kolosek postavljali. Tokom te i 2012. godine gotovo četiri kilometra uske pruge je ka Kremnima postavljeno. Valjalo je, do potpunog završetka poduhvata, još samo 400 metara koloseka izgraditi i stanicu Kremna, sa dva koloseka i dve skretnice, obnoviti.
A onda je u poslovima najednom nešto zakočilo. Završnica nikako da dođe, mada se priča da je veći deo potrebnog materijala (izuzev sitnog kolosečnog pribora) već obezbeđen. Zato Kremanci zbog tih 400 metara odavno čekaju svečano otvaranje. Proročki raspoloženi, pitaju se i da ih kakve sile ne ometaju. Postavili su oni kao atrakciju malu „ćirinu” lokomotivu pored magistrale u selu, da svedoči o dugoj železničkoj tradiciji, ali uzalud im ta „parnjača” kad do nje pruga još ne vodi.
Tragom ovog zastoja, pokušali smo od nadležnih da saznamo zašto se, posle efikasnog početka, stalo sa obnovom kremanske pruge. Pitali smo generalnog direktora „Železnica Srbije” Dragoljuba Simonovića nedavno u Mokroj Gori, prilikom početka ovogodišnje sezone vožnji muzejskom železnicom „Nostalgija”, koji je razlog što se ne završavaju preostali sitni poslovi na kraku pruge ka Kremnima. On nam o tom zastoju nije određeno odgovorio, ali je pomenuo besparicu u kojoj železnica deli sudbinu države, kao i planove da se mokrogorska pruga poveže sa Zlatiborom, „barskom prugom”. – Moramo, pošto nema para, da počnemo svake godine da rešavamo tačku po tačku, parče po parče – objasnio je Simonović.
Upravo najmanje parče, uz neznatna ulaganja, nedostaje Kremnima, ali valja se setiti tog sela u mnoštvu poslova na železnici. A obnovljena kremanska pruga bi, svi se slažu ovde, život značila. Pre svega kao sadržajan produžetak „šarganske osmice”, koju pohode ljubitelji muzejskih železnica iz celog sveta.
Ponovni pisak „ćire” usred Kremana posebno sanjaju stari kremanski železničari, nostalgijom vezani za davna vremena kad je taj voz ovuda kloparao. Jedan od njih, penzioner Tihomir Resimić, kome su 83 godine a 37 je proveo radeći na železnici kao pružni radnik, skretničar i magacioner, podseća nas pred zgradom nekadašnje železničke stanice u Kremnima kako je nekad ovo selo uz prugu bilo razvijenije. – Šteta je što sada ovaj mali deo pruge ne završavaju. Nešto je zakočilo, ali mi iz sela živimo u nadi da će uskoro voz stići u centar Kremana. To bi ceo kraj oživelo, turizam bi krenuo, mladi ostali na selu. Teško im je sada da ovde zarade koji dinar, ali uz posete stranih turista pošlo bi nabolje. Čuo bi svet i za naše kremansko proročanstvo. Voz nam je velika šansa, a najbolje bi bilo kad bi uska pruga posle toga odavde krenula dalje ka Užicu – kazuje stari železničar.
B.Pejović
objavljeno: 16.04.2014
.jpg)
