Izvor: Politika, 20.Jan.2010, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pre matičara – u savetovalište
Razlike u pogledima na život, partnerstvo i roditeljstvo često podrivaju temelje bračnog odnosa. – Mladi bračni parovi češće se odlučuju na razvod
Prvo predbračno savetovalište namenjeno osobama koje su rešile da stanu na ludi kamen, u organizaciji Savetovališta za brak i porodicu beogradskog Centra za socijalni rad, počeće da radi u prvim danima februara. Kako objašnjava Vera Despotović Stanarević, porodični terapeut i rukovodilac Savetovališta za brak i >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << porodicu, priprema za život udvoje biće realizovana kroz 12 psiholoških radionica u okviru kojih će partneri razgovarati o lepotama, izazovima i teškoćama zajedničkog života.
Naša sagovornica ističe da je potrebu za otvaranjem ovakvog savetovališta nametnula realnost u kojoj se partneri obraćaju stručnjacima ovog centra u predrazvodnoj fazi i jedna od velikih predrasuda sa kojima ljudi ulaze u brak i koja glasi da je ljubav univerzalno sredstvo za rešavanje svih nesporazuma i teškoća koje donosi svakodnevica. Život, međutim, najčešće demantuje uverenje romantičara da je ljubav magična gumica kojom se brišu sve razlike u poreklu, obrazovanju, socijalnom i ekonomskom statusu koje postoje između supružnika. Naime, razlike u pogledima na život, partnerstvo i roditeljstvo su te koje često podrivaju temelje bračnog odnosa.
Ciklus ovih radionica otvoriće priča o partnerstvu i o predrasudama o ljubavi koje mogu biti značajan kamen spoticanja u svakodnevnom životu. Neke od najčešćih bračnih predrasuda pronalazimo u frazama „Ko se bije, taj se voli”, „Posle svađe – sve je slađe”, „U braku se mora ostati zbog dece”, „Ako se volimo, sve praštamo”" Ti tabui supružnike drže u braku i kada oni osećaju veliko nezadovoljstvo zajedničkim životom. Najčešća predrasuda koju žene kao psihološki „miraz” unose u brak glasi da ona treba da „nosi” kuću i porodicu na svojim plećima – da vaspitava decu, vodi računa o domaćinstvu i brine o svim potrebama svoje porodice – što u velikoj meri iscrpljuje i mentalno i fizički.
– U neke intimne predrasude spadaju i uverenja da žena treba da prašta i batine i neverstvo, odnosno da agresiju i preljubu prihvati kao „sastavni deo” muške prirode. Neke od tipičnih predrasuda sa kojima mnogi muškarci ulaze u brak glase – muškarci ne kuvaju, ne peglaju i ne izbacuju đubre, a bavljenje kućnim poslovima muškarca pretvara u papučara – priča Vera Despotović Stanarević.
S obzirom na to da bliskost, seks i komunikacija čine psihološko „sveto trojstvo” svake veze, na radionicama će biti reči o „spoticanju” u komunikaciji u partnerskom odnosu i načinima rešavanja problema. Priprema za roditeljstvo i izazovi s kojima se suočavaju partneri kada na spisak stanara stigne novi član biće sastavni deo ovih psiholoških radionica.
– Kad se dete rodi često se dešava da partneri zanemare svoj odnos, kompletno uđu u ulogu roditelja i emocionalno se posvećuju samo novom članu porodice i njihova bliskost počinje da slabi. Iskustvo porodičnih terapeuta govori da su mlađi bračni parovi manje motivisani da rešavaju probleme koje donosi bračna svakodnevica, jer su većinu njih majke vaspitavale uz refren: „Ako sam ja morala da trpim da bih tebe izvela na pravi put, ti ne treba to da radiš”. Zbog toga mnogi mladi parovi koji su „osvojili” ekonomsku i stambenu nezavisnost na nagoveštaj prvih problema zatraže uslugu brakorazvodnog advokata, a ne terapeuta – ističe Vera Despotović Stanarević.
Naša sagovornica ukazuje da, nasuprot uvreženom mišljenju o fatalnoj sedmoj godini braka i krizi srednjih godina kao generatoru brakorazvodnih parnica, statistika govori da se partneri najčešće razvode u prvim godinama braka, što i ne treba da čudi ako se ima na umu da je trudnoća česta „kuma” na venčanju savremenih bračnih parova. Partneri ne stignu da se naviknu na zajednički život i razviju ga pre nego što stigne novi član porodice.
„Iskustvo naših terapeuta govori da prisustvo dve porodice na istom spisku stanara povećava verovatnoću da se životna bajka na temu ’živeli su srećno i zadovoljno do kraja života’ završi u brakorazvodnoj sudnici, jer su roditelji ti koji od mladog para najčešće zahtevaju da se ponaša po njihovim pravilima i uklapa se u ritam njihove svakodnevice. Dolazak unučeta samo zaoštrava pitanje – ko je glavni i čija pravila treba da se poštuju. Zbog toga će se na ovim radionicama partneri učiti kako da postave psihološke „granice” prema svojim roditeljima i ne dozvole im da kreiraju njihovu bračnu svakodnevicu”, objašnjava naša sagovornica.
Vera Despotović Stanarević ističe da je planirano da ove radionice pohađaju tri grupe parova – mladi koji se zabavljaju, partneri koji se spremaju za zajednički život i parovi koji se spremaju za drugi brak i plaše se da ne „repriziraju” loše iskustvo i uz to treba da razreše „pitanje” dece iz prethodnih veza i eventualno se pripreme za novo roditeljstvo.
Katarina Đorđević
[objavljeno: 21/01/2010]
