Izvor: RTS, 31.Dec.2017, 14:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Praznici ožive zlatarska sela
Samo par desetina kilometara udaljeni od turističkih centara, sjaja i buke pretprazničke atmosfere, žitelji zlatarskih sela, mirno dočekuju Novu godinu, ali njihova radost nije manja jer sa praznicima, stižu deca i unuci. Tako se u očekivanju veselja, zaboravi svakodnevna usamljenost i živnu kuće raštrkane u planini.
Nestrpljivi pogledi na put, kuće zagrejane, drva spremljena, a iz velikih šerpi, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << sve miriše i mami. Nema svećica i nakita, ali se radost ne da sakriti.
"I svi će mi se skupiti, svi će doći. Jedva čekam. Imam snaje što ih niko nema. A kad dođu deca to mi je radost najveća. Nemam nikog ovde", kaže Nevenka Rogović iz sela Trudovo.
Marijan Rogović ispričao je da su se venčali kada je on imao šesnaest godina a ona šesnaest i po. Kaže da su pedeset godina proveli zajedno.
Među zvucima planine, jedan je svima znan, a buku će praviti sve do velikih snegova, kada će poštar u svoj pohod krenuti pešice.
"Ja dolazimi za Novu godinu i za sve ostale praznike. I da im donesem, i poslušam više nego njihova deca. Nije to samo pošta. Ja sam i prodavnica i prevoz, i taksi, sve", kaže poštar Miljko Mirosavić.
Dok hodaju, kao tuđim životima, slike pređašnjeg, još su žive, praznika u selu veselja, praporaca i prangija.
Rajka Radmilović iz sela Trudova rekla je da je bilo dobro kada nije bilo mobilnih telefona.
Ne zaobilaze ovaj kraj ni ljuti severac, ni smetovi, ni nestašica struje - pa neće ni Nova godina. A svaka Nova je postala dobar zalog za izmirenje očekivanog i neispunjenog, jer uvek nosi radost i nadu.
A samo jedan mališan raste na ovim padinama Zlatara, četvorogodišnji Ognjen, još nesvestan svoje uloge: jer je iskrica nade, i imenom probuđene, da ova ognjišta neće potpuno zapusteti.
"Srećna Nova godina da bude svim dobrim ljudima. Živeli", poručio je poštar Miljko Mirosavić.
