Izvor: Politika, 11.Maj.2014, 12:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prazne eparhije čekaju nove episkope
Mogući kandidati za novog mitropolita zagrebačko-ljubljanskog su episkop dalmatinski Fotije i zahumsko-hercegovački Grigorije
Sabor SPC počinje 14. maja u Studenici, kada će se služiti svečana liturgija, a dan kasnije, u beogradskoj Patrijaršiji, započinju radni deo najznačajnijeg godišnjeg okupljanja velikodostojnika Srpske pravoslavne crkve.
Pretpostavlja se da će jedna od glavnih tema biti izbor episkopa na upražnjene eparhije. Verovatno je da će neke >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << eparhije ostati i dalje pod upravom administratora, ali će one koje se smatraju važnim za funkcionisanje Crkve, verovatno dobiti nove vladike.
Možda su upravo zbog kadrovskih pitanja i ambicija pojedinih episkopa, najave uoči Sabora neuobičajeno šture i verovatno da se sada priprema teren za unapređenja, unutar zidova patrijaršije. Hoće li biti i razočarenja?
Veoma značajne eparhije, poput žičke, centralne eparhije SPC, kojom administrira vladika šumadijski Jovan posle smrti vladike Hrizostoma, moraju dobiti novog episkopa, kaže za „Politiku” izvor iz vrha Patrijaršije. Od manjih eparhija, prazna je i slavonska, kojom administrira patrijarh Irinej.
Naš sagovornik podseća da je upražnjena i austrijsko-švajcarska eparhija, kojom trenutno upravlja Irinej Bački. Ova eparhija je izuzetno važna, zato što obuhvata i teritoriju Italije, kao i Austriju i Švajcarsku, dakle, tri države u kojima živi ogroman broj pravoslavnih vernika.
Ni nemačka eparhija, takođe, nema nadležnog episkopa, i njome administrira patrijarh Irinej. Ove dve eparhije su do skora činile jedinstvenu, zapadnoevropsku eparhiju, koju je vodio episkop Konstantin. On je, međutim, suspendovan, a potom penzionisan prošle godine, posle optužbi za finansijske malverzacije.
U zapadnoj Evropi, još jedna eparhija traži novog šefa. Upravljanje francuskom eparhijom je ugroženo i traži hitno reagovanje Sinoda, jer je njen episkop Luka, zbog teške bolesti, tražio da se penzioniše. I Mitropolija dabrobosanska treba novog episkopa, jer je mitropolit Nikolaj u dubokoj starosti i teško je bolestan, te sada vladika zahumsko-hercegovački Grigorije administrira tom mitropolijom.
Posle nedavnog upokojenja mitropolita zagrebačko-ljubljanskog Jovana, treba imenovati novog mitropolita. Mitropolijom sa sedištem u Zagrebu trenutno upravlja dalmatinski Fotije.
Članovi Svetog arhijerejskog Sinoda, kako tvrdi naš izvor, još nisu doneli konačnu odluku o izboru novog mitropolita zagrebačko-ljubljanskog, jer to mesto osim verske, predstavlja gotovo i jednu vrstu „političke funkcije”, s obzirom na tradicionalno snažan uticaj SPC u Hrvatskoj.
Mediji u Hrvatskoj kao najozbiljnije kandidate pominju Fotija i Grigorija, sa naglaskom na podršku Grigoriju, koga opisuju otvorenijim od Fotija. Episkopa dalmatinskog, sa druge strane, mediji u Zagrebu vide kao rigidnog i označavaju ga kao pripadnika tvrde struje u SPC.
Naš izvor iz Patrijaršije smatra da medijska podrška Zagreba, ukoliko bi Grigorije imao šansi među episkopatom, samom Grigoriju zapravo šteti, jer bi konzervativni krugovi SPC u takvom favorizovanju Grigorija mogli da vide želju zvaničnog Zagreba za kadrovanjem u samom središtu beogradske Patrijaršije.
Međutim, sam Grigorije, ukoliko želi mesto mitropolita, sigurno neće sedeti skrštenih ruku. On se, nedavno, posle iznenadne posete Andrićevom vencu u društvu sa svojim kumom, košarkaškom legendom Dejanom Bodirogom, pomirio sa predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem, čime je učinio prvi korak u smirivanju političko-verskih strasti između svetovnih i duhovnih vođa Srbije.
I, konačno, Grigorije koji inače voli fudbalski rečnik, pa sebe ponekad naziva „Murinjom u SPC”, sa obrazloženjem da je uvek spreman „za fajt”, sigurno unapred neće podići belu zastavu.
Na saboru bi bilo logično, očekuje naš sagovornik, da se učini i još jedna teritorijalna eparhijska podela. Naime, zbog efikasnijeg pastirskog rada, trebalo bi da se konačno okonča proces započete podele Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke.
Mišljenja većine episkopa u Patrijaršiji su da tako velikim eparhijama ne može efikasno upravljati neko ko ima nadležnost nad nekoliko značajnih eparhija istovremeno, pa makar to dobio i patrijarh Irinej. Možda je to zluradost, ukazuje naš izvor iz Patrijaršije, ali bi to bilo isto kao kada bi jedna osoba istovremeno vozila dva ili tri „mercedesa”.
Kadrovska rešenja, svakako će dominirati Majskim saborom koji je mitropolit Amfilohije uporedio sa saborom iz 1947. godine. Naime, i mitropolit je imao u vidu činjenicu upražnjenih eparhija kojima su potrebni novi episkopi, a ne upravnici sa dugogodišnjim stažom.
Što se tiče Amfilohija, njegov predlog o kanonizaciji Njegoša, nije prihvaćen na prošlogodišnjem saboru. Mitropolit crnogorsko-primorski je tada imao i kritički odnos prema Briselskom sporazumu i približavanju odnosa između Beograda i Prištine, pa se čak nije libio da iznese nekoliko pesničkih metafora koje su opisivane kao kletve upućene državnom rukovodstvu.
Kako je ovo inače period mirovne koegzistencije između Patrijaršije i nove vlade, krugovi iz vrha SPC smatraju da, ukoliko iko bude želeo da stavi na tapet Briselski sporazum i izazove eventualne varnice sa novim vlastima, to će svakako biti Amfilohije. Naročito će biti zanimljivo ako bude upotrebljavao epske metafore.
Mandat u Sinodu ističe Vasiliju i Jovanu
Episkopima Vasiliju sremskom i Jovanu šumadijskom ističe mandat i Sinod SPC bi trebalo da dobije dva nova člana. Pored Vasilija i Jovana, članovi Sinoda, to jest crkvene vlade su episkop zvorničko-tuzlanski Hriziostom i episkop raško-prizrenski Teodosije. Patrijarh je predsednik Sinoda.
Aleksandar Apostolovski
objavljeno: 11/05/2014
