Izvor: Blic, 20.Jun.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pravosuđu potrebna lustracija
Pravosuđu potrebna lustracija
Domaći sudovi imaju sposobnosti da sude za ratne zločine, ako se potrude da posao obave valjano. A obaviće ga valjano, ako ti predmeti budu povereni sudijama koji su najbolji, kako po pravničkom zvanju, tako i po svojstvima, koji jamče da će suđenja biti nezavisna, profesionalna i apolitična - kaže u razgovoru za 'Blic' prof. dr Zoran Ivošević, bivši sudija Vrhovnog suda Srbije i redovni profesor Fakulteta za poslovno pravo.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
- Ako ne obezbedimo uslove za ovakav rad naših sudova, izložićemo se riziku da Haški tribunal zatraži da mu se ovi predmeti ustupe. Tribunal može da sudi i u predmetima u kojima je naš sud doneo pravnosnažnu presudu, ukoliko je ublažio kvalifikaciju ili ako nije bio nezavisan i nepristrastan. Zato, ako nismo sigurni da možemo doneti valjanu presudu, bolje je da suđenja u ovim predmetima odmah prepustimo Haškom tribunalu.
Povlačenje poternice za odbeglom Mirom Marković u delu javnosti je protumačeno kao pritisak na sud. Kako vi na to gledate i da li se slažete sa ocenom da je reč o 'uobičajenoj proceduri'?
- Kako su razlozi zbog kojih je poternica za Mirom Marković izdata ostali neizmenjeni, do povlačenja poternice nije moglo doći. Obećanje branioca okrivljene da će se ona dobrovoljno javiti kad je sud bude pozvao nije relevantno jer se okrivljena i dalje skriva, rešenje o pritvoru nije stavljeno van snage, a nije došlo ni do zastarelosti krivičnog gonjenja. Već je i to dovoljno da se zaključi da ovde nije reč o 'uobičajenoj proceduri'. A tamo gde nje nema, postoje ozbiljni razlozi za sumnju. Stoga se ne mogu složiti da je zanimanje javnosti za prave razloge povlačenja poternice za odbeglom Mirom Marković pritisak na sud.
U javnosti se često govori o uticaju tajkuna na rad i odluke sudova, pa se tako objašnjavaju odluke koje su Vrhovni sud Srbije i Trgovinski sud u Beogradu donosili u korist Bogoljuba Karića. Da li postoji i koliki je uticaj raznih centara moći na naše pravosuđe?
- Teško je biti precizan u odgovoru na ovo pitanje. Neformalni centri moći postoje, a oni to ne bi bili da ne vrše uticaj na organe koji odlučuju o njihovim ekonomskim, političkim, pravnim i drugim interesima. Samo, Bogoljub Karić nije jedini biznismen sa snagom uticaja. Tu snagu imaju i Mišković, Cepter, Hamović, Lazarević, Drakulić i drugi, ali su je ispoljavali diskretnije od Karića.
Drugo je pitanje da li ti uticaji uvek dopiru do onih prema kojima su usmereni. To zavisi od snage otpora centrima moći.
I još nešto - svaka odluka doneta u korist onoga ko ima moć uticaja, nije znak da je donosilac odluke podlegao toj moći. To važi i za odluke Vrhovnog suda Srbije u upravnim sporovima po tužbi Karićeve 'Astra banke'. Što se odluka beogradskog Trgovinskog suda tiče, ne bih se smeo kladiti da je tako.
Kako ocenjujete sistem predlaganja sudija i primedbe da njihov izbor prevashodno zavisi od političke podrške?
- Visoki savet pravosuđa je vanparlamentarno telo u kome većinu čine nosioci pravosudne funkcije, što jeste brana od stranačkog, odnosno političkog uticaja. Ali, umesto da ova okolnost bude iskorišćena za unapređivanje kvaliteta predloga, pri utvrđivanju kandidata u postupku poslednjeg izbora sudija, došla je do izražaja esnafska pristrasnost većine u savetu u korist potomaka, odnosno rođaka aktuelnih ili bivših nosilaca sudijske funkcije. To je, valjda, i bio razlog što je prvi korak novoizabrane predsednice Vrhovnog suda Srbije bio - utvrđivanje kriterijuma za izbor sudija. Kriterijumi su utvrđeni, i tek se sada mogu očekivati rezultati novog sistema predlaganja sudija.
Svojevremeno ste se zalagali za lustraciju u sudovima, a bili ste, na neki način, sami lustrirani. Kako vam danas izgledaju kadrovska rešenja u sudstvu i mislite li još uvek da nam je lustracija potrebna?
- Bio sam 'lustriran' dva puta - u vreme Miloševićeve i u vreme dosovske vlasti. Oba puta zbog toga što nisam pristajao da sud bude servis za pranje dnevne politike. Ali to nije bila prava lustracija, već njena suprotnost. Srbija je 2003. godine dobila zakon koji definiše lustraciju kao 'odgovornost za kršenje ljudskih prava'. Ta prava nikada nisam kršio. Oni koji su ih kršili su me i 'lustrirali'. I dalje smatram da je lustracija neophodna. Nažalost, u sudovima još uvek ima onih koji bi morali biti lustrirani, zato što su učestvovali u izbornim krađama, montiranim procesima, političkim suđenjima ili na druge načine brukali svoju profesiju. Na sreću, njihov broj je znatno smanjen (jedva da dostiže 5 odsto od ukupnog broja sudija), ali i zbog te manjine valja primeniti Zakon o odgovornosti za kršenje ljudskih prava, koji je postao čuven po tome što se - ne primenjuje. Srbija će uskoro dobiti novi ustav, a to će biti prava prilika da se kvalitet nosilaca sudske vlasti unapredi. Katarina Preradović
