Izvor: Blic, 12.Jun.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pravosuđe je talac i ove vlasti
Pravosuđe je talac i ove vlasti
BEOGRAD - I aktuelna vlast, kao i prethodna, pravosuđe drži zarobljenim, samo što je crveno-crna koalicija to činila suptilnije od postave DOS-a - kaže za 'Blic' advokat Jelisaveta Vasilić, bivši sudija Višeg privrednog suda, koju je pre tri godine Miloševićev režim, zajedno s dvadesetak njenih kolega, prognao iz redova delilaca pravde.
- Danas se političari utrkuju ko će više da ponizi sud i sudije. U jednom periodu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << posle 5. oktobra nije bilo dana kada neki političar na televiziji nije govorio ko će, kada i zbog kog krivičnog dela biti uhapšen, ili koja preduzeća neće otići u stečaj - kao da je postupak već završen i presuda doneta. Poslednje vreme karakteriše utrkivanje političkog vrha u širenju paušalne ocene o nesposobnim i nestručnim sudijama, nepopravljivom korumpiranom sudstvu, tako da pravosuđe postaje talac izvršne vlasti i institucija kriva za sve. Nemoguće je zapamtiti sve ružne reči koje koriste političari. Jedan od njih je za nepuna 24 sata javno istresao ceo arsenal neprimerenih termina - da je jedan sud za 'otpad', da nema saradnje s predsednikom suda, kao da ne zna da sudije ne sarađuju već sude, da su sudije 'reciklirane', a odluka suda 'skandal'... - kaže Jelisaveta Vasilić.
Zar pravosuđe nema ko da brani?
- Pravosuđe, zaista, nema ko da brani. Ministar pravde se više bavi drugim stvarima nego pravosuđem. Ponekad i stane na njegovu stranu, ali to čini kampanjski i u cilju lične i stranačke promocije. Najbolji primer za to je lustracija sudija za prekršaje, kada je Vrhovni sud Srbije poništio sva ministrova rešenja o razrešenju zbog nepoštovanja zakonske procedure. Društvo sudija se bavilo samim sobom umesto da bude glavni akter oslobađanja pravosuđa od uticaja izvršne vlasti i postane brana zastrašivanju sudija. Predsednici sudova su, nažalost, često nemoćni, jer ih zakonodavna i izvršna vlast više sapliće nego podržava. Da li vaše nekadašnje kolege plaši priče o lustraciji u sudstvu?
- Ne mogu da kažem da se sudije plaše, ali to stvara lošu klimu i nezadovoljstvo u pravosuđu. Takvoj atmosferi pogoduje i udvaranje sudske izvršnoj vlasti. Posebna je priča o donacijama. Pravosuđe mora da zna tačne podatke koliko je sredstava za njegove potrebe došlo namenski iz inostranstva, kako su pare potrošene i ko je s njima raspolagao.
Nedavno je doneto pet sistemskih zakona kojima je trebalo da se popravi položaj pravosuđa u odnosu na dve pomenute vlasti. Kako ocenjujete ova nova rešenja?
- Zamisao je dobra, ali čini mi se da neka rešenja nisu valjano osmišljena i zato su teško primenljiva. Na primer, predviđena je nova organizacija i sistem sudova, a sredstva nisu obezbeđena. Zbog toga mnoga zakonska rešenja još ne mogu da se sprovode, pa je predloženo da se njihova primena odloži do narednog proleća.
Moram da istaknem da je paket zakona iz oblasti pravosuđa rezultat kompromisa u podeljenom DOS-u, gde su vladajuće stranke na delu pokazale da im je interes pravosuđa na poslednjem mestu. Javno se iznose sumnje u sposobnost naših sudova da sude optuženima za ratne zločine?
- To nije tačno. Imamo mnogo stručnih, sposobnih i dostojanstvenih sudija. Problem je što nemamo materijalna sredstva, valjano opremljene i adekvatno obezbeđene sudove za visokorizične procese. Ove uslove mora da obezbedi izvršna vlast, a ne da ostavlja sudovima da se sami snalaze. Moma Ilić Mnogi zalutali u pravosuđe
Reforma pravosuđa nije daleko odmakla?
- Smatram da reforma nije ni započeta. Ona mora da obuhvati nekoliko oblasti. Uz adekvatnu promenu procesnih zakonskih odredaba, koja nažalost nije ni počela, neophodno je izvršiti lustraciju i povećati efikasnost rada sudova. Međutim, na lustraciju ne gledam očima političara. Ona po meni podrazumeva odlazak iz sudova 'svih predsednikovih ljudi' koji su u pravosuđe zalutali. To mora da se uradi ne samo zbog bivše, već i zbog sadašnje vlasti, koja za svoje interese koristi iste ljude koji su odrađivali poslove i za Miloševićev režim. Lustraciju pravosuđa ne može da vrši izvršna vlast, već sami sudovi, jer se u njima najbolje zna ko se ogrešio o zakone i profesionalnu etiku.
