Izvor: Blic, 30.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pravosuđe je pred kolapsom
Već treću godinu upozoravam izvršnu i zakonodavnu vlast da će nastati kolaps zato što se stalno odlaže formiranje Upravnog suda koji treba da vrši kontrolu državnih akata. Sada smo praktično na korak od takvog stanja. Šesnaest sudija Upravnog odeljenja Vrhovnog suda sigurno ne može u razumnom roku da reši toliku gomilu predmeta čiji je broj od 2005. do ovog meseca sa 10.000 narastao na više od 23.000. Moji apeli ostali su bez odgovarajuće reakcije - kaže u intervjuu za „Blic >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nedelje" predsednica Vrhovnog suda Srbije Vida Petrović-Škero.
Da li to znači da će ceh „uskom grlu" u srpskom sudstvu platiti, pre svega, građani?
- Pravda sa zadrškom nije pravda i mogu da se složim sa svakim građaninom koji kaže da ne može u razumnom roku da ostvari svoje pravo. Oni će sve duže čekati da reše spor oko penzije, dečjeg dodatka, nadziđavanja ili nadogradnje... Ali i država će mnogo duže čekati da se regulišu problemi vezani za privatizaciju, stečaje, monopol, dodelu frekvencija. Istu sudbinu podeliće i predmeti o radnim sprorovima državnih službenika i nameštenika. Nažalost, slična je situacija u krivičnoj i građanskoj materiji.
Šta je glavni razlog ovakvog stanja?
- Nepostojanje racionalne mreže sudova i novih specijalizovanih sudova čije se formiranje odlaže od 2001. godine. Mislim da za to ne postoji politička volja. I dok imamo takvu mrežu u kojoj jedan sudija dobije mesečno tri, a drugi 80 predmeta, nema racionalnosti i efikasnosti.
Posle oktobarskih promena rekli ste da su sudstvu potrebne tri godine da bi stalo na noge i krenulo normalnim kolosekom. Šta sada prognozirate?
- Morala bih da odredim nešto duži rok jer nismo implementirali zakone donete još pre sedam godina. Sada smo na pozitivnoj nuli. Imamo bolju ažurnost nego 2001. i smanjili smo broj starih nerešenih predmeta. Ali to smo postigli povećanim radom, a ne sistemskim rešenjima, na koje toliko dugo čekamo.
Prethodne vladajuće garniture sudstvo nisu tretirale kao partnera, odnosno kao treću vlast. Da li aktuelna vlast ima drugačiji odnos?
- Više od godinu dana, od kada je donet novi Ustav, država nije donela zakone koji regulišu rad celog sudstva - od nove mreže i novih sudova, do načina izbora sudija. Zatim maja 2006. nije izabran nijedan sudija i nijedan predsednik suda, iako lista sa više od 100 imena čeka da dođe na dnevni red skupštine. S druge strane, ne postoji ni zakon koji bi nam omogućio da sudiju koji ispunjava uslove pošaljemo na rad iz nižeg u viši sud. Postoji još gora stvar. Parlament više od dve godine nije stavio na razmatranje nijedan predlog Visokog personalnog veća o razrešenju izvesnog broja sudija. Pre svega mislim na one sudije koji su nesavesno i nestručno radili. Još nije razrešen ni sudija koji je pravosnažno osuđen na šest godina zatvora. To je moj odgovor na pitanje da li se sudstvo tretira kao treća grana vlasti, odnosno kakva je koordinacija izvršne, zakonodavne i sudske vlasti koje treba da omoguće da sudstvo funkcioniše kako treba.
Koliko je poznato, i vi ste pokrenuli nekoliko postupaka za razrešenje izvesnog broja sudija. Šta su bili razlozi?
- Postupci su vođeni zbog nestručnog i nesavesnog rada. To pravo sam koristila kada sam zaključila da je to jedini odgovarajući način za utvrđenje odgovornosti tih sudija ili predsednika sudova.
Kao predsednica beogradskog Okružnog, a potom i Vrhovnog suda Srbije, imali ste „duele" s prethodnim ministrima pravde. Šta je bio povod?
- Jedino polje na kome sudska vlast može da se sukobi s dve druge vlasti je- nezavisno sudstvo. Kad god neko pokuša da utiče na sudsku odluku, uvek ću reagovati. To ću učiniti i kada sve tri grane vlasti neokordinisano rade, kada donose zakone koji jedan drugog isključuju i kada se ne stvaraju uslovi za normalno funkcionisanje sudstva.
Nema propisa za odštetu
Pravni eksperti primećuju da se donosi ogroman broj zakona, ali i da su često nedorečeni i teško primenljivi. Da li se i vaše kolege susreću s ovim problemom?
- Septembra 2006. donet je Zakon o rehabilitaciji koji ima samo osam članova i kojim nije predviđena odgovarajuća procedura. Vrhovni sud se obratio Vladi, Skupštini i nadležnom ministarstvu i zatražio da se zakon dopuni. Niko nije reagovao. Vrhovni sud je bio primoran da donese odgovarajuće stavove kako bi nižestepeni sudovi mogli da rade na ovim osetljivim predmetima, kojih je sve više. Ali, to nije jedini problem. Iako u pomenutom zakonu stoji da će se naknadno doneti propisi na osnovu kojih će se izvršiti povraćaj imovine i naknada štete građanima koji su rehabilitovani, do danas to nije učinjeno. Veliki broj građana traži ova svoja prava, ali sud ne može da im pomogne jer zakon nije usvojen.
