Izvor: Politika, 15.Jul.2012, 23:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pravoslavlje u zemlji Uga Čaveza
Misionarski izazov koji je dobio otac Aleksandar Đurđević, jedini sveštenik SPC u Venecueli, doveo ga je među nekoliko stotina Srba željnih da bolje upoznaju svoju maticu
Suton. Avion iz Beograda sleće na aerodrom u Karakasu. Talas vreline zapahnuo je putnika koji je došao izdaleka, u specijalnoj misiji. Mogli bismo dalje nastaviti sa triler-žanrom, ali nije primereno uvlačiti čitaoce u pogrešnu priču jer je nepoznati čovek, u stvari, Valjevcima dobro poznati veroučitelj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Aleksandar Đurđević, odnedavno jerej i novopostavljeni sveštenik Srpske pravoslavne crkve u Venecueli. A njegova misija je ona duhovna, naravno. Otac Aleksandar jedini je sveštenik SPC u Venecueli, u novoformiranoj Eparhiji buenosajreskoj. Lepo je, kaže, služiti u Srbiji okružen svojim narodom – u Venecueli, gde ima raznih religijskih pokreta i gde su rimokatolici u većini, to je svojevrstan misionarski izazov. Ali, dodaje, vođen mišlju da je svuda zemlja gospodnja stupio je na novu dužnost bez mnogo predrasuda.
– Ono što mi je prvih dana privlačilo pažnju su ograde i rešetke na kućama i stanovima, kao i žice oko kuća i stambenih objekata kroz koje prolazi struja. Mi Srbi smo toliko toga iskusili na svojoj koži kroz istoriju, da nama nije problem da živimo u bilo kom delu sveta. Ipak, uz visoku stopu kriminala, narod ovde živi i funkcioniše normalno. Venecuelanci, uz sve životne poteškoće koje imaju, dobar su i veseo narod, vole pesmu i igru, veoma su muzikalni i slični nama – kaže otac Aleksandar.
Srba u ovoj latinoameričkoj zemlji ima nekoliko stotina, najviše njih živi u Karakasu i Marakaju, ali i u Marakajbu, Viktoriji, Valensiji, Margariti... To su ljudi rođeni u Venecueli koji se ponose svojim srpskim poreklom, ističe otac Aleksandar. Većinom su potomci emigranata koji su ovde došli posle Drugog svetskog rata, ali ih ima i koji su se doselili tokom devedesetih godina.
– Srbima su ruke vezane, iako su njihova srca i njihove misli okrenute ka Srbiji, jer država nije mnogo uradila da se poboljša odnos sa našim ljudima koji žive u Latinskoj Americi. Dobijanje viza je veoma otežano za Srbe u Venecueli, jer smo upućeni na ambasadu u Brazilu. Takođe, oni koji traže dvojno državljanstvo suočeni su sa sporom administracijom i dugotrajnom procedurom za dobijanje pasoša. Na kraju, ambasada u Karakasu je prilikom deobe bivših jugoslovenskih republika, pripala nama i nadamo se da će uskoro, nakon formiranja vlade, ponovo biti otvorena. Otvaranje ambasade Srbije u jednoj od najbogatijih zemalja u svetu, trebalo bi da bude od velikog značaja za ekonomsku saradnju dve države, ali to bi značilo i opstanak srpske zajednice i očuvanje duhovnog, kulturnog i nacionalnog identiteta našeg naroda u Venecueli – smatra otac Aleksandar.
.................................................
Ceo tekst pročitajte u štampanom izdanju od 16. jula. Ako ste zainteresovani da se pretplatite na elektronsko izdanje cele „Politike“ kliknite OVDE.
Jelena Čalija
objavljeno: 16.07.2012
