Izvor: B92, 18.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pravni vakuum za ljudska prava
Novi Sad -- Vojvođanski ombudsman Petar Teofilović smatra da u Srbiji postoji pravni vakuum u poštovanju ljudskih i manjinskih prava.
On kaže da su građani preko noći izgubili brojna prava raspadom državne zajednice. Teofilović je na konferenciji za novinare u Izvršnom veću Vojvodine podsetio da ni tri meseca nakon referenduma u Crnoj Gori Srbija nije na svoj nivo prenela zakonske propise i institucije koje su bile u nadležnosti državne zajednice, a koje se tiču oblasti >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ljudskih i manjinskih prava.
Ombudsman je podsetio da je Povelja o ljudskim i manjinskim pravima SCG bila urađena po najvišim evropskim standardima i da je garantovala visok nivo zaštite ljudskih i manjinskih prava. "Međutim, Povelja više ne postoji, a njene odredbe nisu ugrađene u zakonodavstvo Srbije", kazao je Teofilović i dodao da Ustav Srbije jednostavno ne poznaje neka od ljudskih i manjinskih prava koja su izričito bila navedena u Povelji.
"To pre svega važi za prava nacionalnih manjina, koja su u Ustavnoj povelji bila izričito navedena i štitila i obezbeđivala jedan viši standard nego što je to sada slučaj. Krajnji ishod je taj da je trenutno nivo zaštite prava preko noći postao niži", kazao je Teofilović.
Apelovao je na nadležne organe da što pre na nivo Srbije prenesu bivši Zakon o zaštiti ljudskih i manjinskih prava Srbije i Crne Gore. Upozorio je, međutim, i da je taj zakon pun manjkavosti koje treba ukloniti kako bi se konačno razjasnilo na koji način se finansiraju manjinski nacionalni saveti i organizuju izbori za nacionalne savete manjina.
Direktor Službe za ljudska i manjinska prava pri Vladi Srbije Petar Lađević za "Večernje novosti" rekao je da je stanje ljudskih i manjinskih prava u Srbiji zadovoljavajuće i da nema kršenja tih prava.
Sudovi ne primenjuju evropske konvencije
Teofilović je kritikovao i pravosuđe u Srbiji zato što ne primenjuje Evropsku konvenciju o ljudskim pravima. On je rekao da se domaći sudovi izuzetno retko pozivaju na odredbe te konvencije i često ocenjuju da bi tu konvenciju trebalo prvo ugraditi u domaće zakonodavstvo da bi bila pravosnažna. Ombudsman je objasnio da je Srbija, potpisivanjem Konvencije i njenim ratifikovanjem, obavezna da automatski primenjuje njene odredbe.
Prema njegovim rečima, domaće poravosuđe često ne postupa ni po preporukama međunarodnih institucija, kao što je slučaj sa preporukama Komiteta Ujedinjenih nacija za ljudska prava. Kao primer naveo je nepoštovanje preporuke Komiteta UN za ljudska prava da se uredniku "Kikindskih" Željku Bodrožiću ukinu presude, za koje je Komitet ocenio da predstavljaju ugrožavanje slobode izražavanja.
Teofilović je kazao da je građanima Srbije, nakon prestanka postojanja državne zajednice, lakše da dođu do Evropskog suda za ljudska prava, budući da više ne postoji Sud SCG, koji je bio vrhovna instanca za odlučivanje po žalbama građana na presude domaćih sudova.
Prema njegovim rečima, pošto više nema Suda SCG, građani Srbije sada imaju sudsku instancu manje i manje čekaju na sticanje uslova za žalbu Evropskom sudu za ljudska prava.
Ombudsman je ocenio da to za samu državu nije dobro, pre svega za državni budžet, jer je moguće da će Evropski sud za ljudska prava doneti dosta odluka u korist oštećenih građana i naložiti državi isplatu odštete. "To će nas sve zajedno koštati mnogo više novca, jer državni budžet se puni iz naših džepova, pa ćemo sami plaćati propuste domaćeg pravosuđa", rekao je Teofilović.
