Izvor: Danas, 13.Avg.2014, 23:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pravična raspodela
Ideološke pozicije u smislu izbora puta ka Evropi zastupa veći broj političkih partija, nakon formiranja Vlade ekonomska i socijalna pitanja su posebno aktuelna i predstavljaće uslov opstanka Vlade, ali i prostor za kritiku opozicije.
Postavlja se pitanje koliko je zaista realno realizovati glavne stavke političkih programa, smanjenje nezaposlenosti i veće strane investicije. Jedno je usko povezano sa drugim.
Ali dok se strane investicije ne realizuju u bilo kom >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << obliku, pod uslovom da se strani investitori interesuju za ulaganje u siromašne regione Srbije, takođe imajući u obziru i sam investicioni ciklus, od izrade investicionog projekta, preko izgradnje objekta pa do početka proizvodnje, na koji način premostiti velike materijalne razlike i obezbediti bar približnu društvenu jednakost i pravdu?
Upravo kada u periodu tranzicije preuzimamo određene kapitalističke principe poslovanja razvijenog Zapada, treba podsetiti na određene ekonomske i političke teorije zastupljene, primenjivane i osporavane u određenim periodima razvoja kapitalizma.
Jedna od njih je upravo teorija "modernog liberalizma", osnovne karakteristike zastupljene su i u teoriji socijaldemokratije, "humanizacija" državnom intervencijom, u smislu većih izdvajanja za socijalnu zaštitu, nezaposlene, socijalno ugrožene kategorije, putem redistribucije odnosno progresivnog oporezivanja. Naročito kod većih materijalnih razlika. Time se i ostvaruje distributivna funkcija, kao jedna od funkcija ekonomske politike, raspodela u odnosu na dohodak srazmeran vlasništvu nad faktorima proizvodnje. A sve u cilju pravednije i humanije države.
U uslovima kada naša privreda preuzima tržišne principe poslovanja razvijenog Zapada, neophodna je značajna uloga države u privredi. Jer je upravo taj isti državni intervencionizam takođe primenjivan u kapitalističkim državama Zapada (koje uzimamo kao primer) u pojedinim etapama u privredi. U literaturi poznata tzv. sistemska ekonomska politika je vrlo važna. Naime proteklog meseca u skupštinskoj proceduri ušli su na razmatranje i usvojeni su Zakon o stečaju i preduzećima i Zakon o radu, koji će predstavljati okvire i pravila ponašanja za donošenje određenih mera u privredi. (Lično autor ovog teksta smatra da nekadašnje gigante, naročito iz siromašnih regiona, treba restrukturirati po posebnom programu, pronaći adekvatne načine privatizacije pre konačne odluke tj. stečaja.)
Sprovođenje reformi od strane Vlade, sa kojima se počelo smanjivanjem zarada u javnom sektoru, državnim institucijama, i reformom istih, predstavlja značajan reformski pravac. Međutim, da li s obzirom da je najavljeno da sve plate i penzije, i one 20-25.000 dinara, treba smanjivati linearno, odnosno u rasponu od 15 do 20 posto, ili treba da postoji određena "skala", od kog iznosa idu smanjenja, odnosno samo za veće iznose? Ne bi trebalo raspravljati o smanjivanju plata i penzija koje su u rasponu od 20.000 do 25.000 dinara.
Posebnu pažnju treba posvetiti poreskim stimulansima za podsticaj preduzetništva, za one koji prvi put otpočinju sopstveni biznis.
Možda potpuno oslobađanje od nameta ili simbolične dažbine npr. u prvih nekoliko meseci poslovanja. Ukoliko uzmemo primer osnivanja sopstvenih agencija u sektoru usluga (marketinških, producentskih, knjigovodstvenih i sl.) jer ne zahtevaju sredstva naročite vrednosti za osnivanje,(konkurenciju ne uzimamo u razmatranje) vlasnik je ujedno i zaposleni, ukupne dažbine na mesečnom nivou za socijalno osiguranje bez lokalnih taksi, i troškova zakupa na ostvareni promet primer od 1000 evra iznose blizu 400 evra. Kada odbijete sve stavke, to je neka zarada od okvirno 30-50.000 dinara. (Plata zaposlenog u javnom sektoru na nekom od izvršilačkih pozicija.) Ovo predstavlja neku osnovu (svaki poslovni poduhvat je individualan za sebe), ali koji rizik "preduzetnik početnik" treba preuzeti na sebe da bi se upustio u privatni biznis, u sadašnjoj situaciji?
Država blagostanja ne postoji, ali samo pravična raspodela i ono malo što ima podeliti na ravne časti, kao i odnos između privrede i neprivrednih delatnosti, kod sprovođenja politike javnih finansija, predstavlja odliku socijalno odgovorne države.
