Izvor: Press, 04.Sep.2010, 23:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pravda je spora, ali nedostižna
Najstarija parnica nije dobila epilog ni posle 39 godina, 670 sudija ne radi a prima plate, u administraciji rade i zanatlije... Građani najčešće tuže državu, ali isto čine i - sudije
Srbija trenutno ima više od 670 sudija koji ne sude, ali primaju plate. Na čelu sudova su vršioci dužnosti, ali ne i izabrani predsednici. Pojedini delioci pravde javno se učlanjuju u političke stranke. Najstarija parnica, koja je otpočela pre 39 godina >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << za naknadu štete zbog smrti Radoja Milinkovića, koji je poginuo 1971. godine na odsluženju vojnog roka, još nije dobila svoj epilog! A najviše tužbi zbog povrede prava Srbi podnose upravo protiv države.
Ipak, njeni predstavnici mnogo ne brinu što među izabranim sudijama ima i učesnika velike izborne krađe iz 1996. godine. Kao cilj reforme pravosuđa isticana je, pre svega, efikasnost, ali sada pojedine istražne sudije, koje su imale stotinak predmeta, sada moraju da rešavaju i do 1.800. Suđenja po privatnim krivičnim tužbama zakazuju se i na šest meseci. Pored toga, zbog povređenih prava i sudije koje nisu izabrane prinuđene su da se sude sa državom.
Ogromni troškovi reforme
Prema rečima Dragane Boljević, predsednice Društva sudija Srbije, više od 670 sudija koji nisu izabrani na funkciju podneli su žalbe Ustavnom sudu.
- Postupak izbora sudija bio je praktično obavljen u tajnosti i bez jasnih kriterijuma. Kad je objavljena lista izabranih sudija, sudije koje nisu bile na spisku nisu dobile rešenja da nisu prošle, pa je njih 827 iskoristilo pravo na ustavnu žalbu, što je u tom trenutku bilo jedino pravno sredstvo kojim bi zaštitili svoja prava. Kada su konačno stigla rešenja, sudije su onda podnele žalbe na njih, takođe Ustavnom sudu. Ukoliko ne uspeju da zaštite svoja prava, sudije će se obratiti sudu u Strazburu, gde će, sudeći prema stavovima Evropske komisije o ovom problemu, sigurno dobiti spor. To znači da će šteta biti ogromna. Više od 670 sudija i sada prima platu, iako je ona nešto umanjena. Država sama priznaje da za te umanjene neto plate izdvaja mesečno oko 500.000 evra, što znači da su troškovi još veći. Kad bude morala još da isplati kamate sudijama, to će biti zaista mnogo - kaže Boljevićeva.
Ona ističe da prilikom izbora nisu korišćeni osnovni kriterijumi - stručnost, dostojnost i osposobljenost sudija za posao koji rade.
- Kriterijum nije bio ni kvalitet, jer su pojedine kolege sa većim brojem ukinutih presuda ipak izabrane. Imamo i primer sudije protiv kojeg je vođen prvo disciplinski, pa zatim započet i postupak za razrešenje, ali je ipak izabran, i to za sudiju Apelacionog suda u Nišu. Ni cilj reforme da sudovi postanu ravnomerno opterećeni i efikasniji nije ostvaren. Tako, na primer, Viši sud u Somboru, koji broji osam sudija, ima 80 predmeta, dok jedan sudija Višeg suda u Beogradu ima i do 1.400 predmeta - ističe ona.
Pojedine istražne sudije u osnovnim sudovima u Beogradu, koji su doskora imali 100, sada imaju i do 1.800 predmeta u radu.
- Poseban problem je što je veliki broj onih predmeta gde preti opasnost od zastarevanja. Pored svega toga, troškovi reforme su ogromni. U Apelacionom sudu u Kragujevcu samo je 14 sudija koji su iz tog grada. Svi ostali moraju da putuju do suda ili im moraju biti pokriveni troškovi za stan - rekla je Boljevićeva.
Pri tom, ona naglašava da su prilično povećane sudske takse, tako da je sud sve manje dostupan običnim građanima.
Nema zaštite zakonitosti
Advokat Dragoslav Ćetković u izjavi Pressu ističe da su reformski zahvati puni apsurda, što se pre svega odnosi na ukidanje vanrednih pravnih sredstava.
- Revizija kao pravni institut u građanskoj materiji više praktično ne postoji, što direktno otvara vrata za brojne nezakonite odluke. Do revizije može doći samo u predmetima gde vrednost spora prelazi 100.000 evra. To znači da u siromašnom društvu kakvo je naše revizija kao poslednje pravno sredstvo kojim se proverava zakonitost presude može da se primeni samo u šest do sedam odsto predmeta. Ako uzmemo u obzir da je pre izmena zakona u čak 22 odsto slučajeva bila usvojena revizija, to praktično znači da je, i pored kontrole, bilo na stotine nezakonitih odluka, a zamislite tek kakva je situacija sada, kada je ukinut čak i zahtev za vanredno preispitivanje presude - naglašava Ćetković.
On ističe da pri tome na 1.000 usvojenih žalbi tužilaštvo nije prihvatilo gotovo nijednu u korist okrivljenog.
- Zamislite kakvo je sada naše pravosuđe u kojem su doskorašnje sudije Vrhovnog suda delegirane u specijalno odeljenje Višeg suda u Beogradu, a o njihovim presudama po žalbi odlučuju tek izabrane nove sudije Apelacionog suda. Dakle, o presudama sudija sa decenijama iskustva i višeg ranga sada odlučuju sudije koje su do juče bile u nižem sudu - opominje Ćetković.
Da brojni apsurdi nisu novost svedoči i parnica u kojoj je advokat Ćetković zastupao porodicu Milinković.
- Ovaj postupak za naknadu štete traje od 1971, punih 39 godina. Poginuo je dok je bio na služenju vojnog roka u JNA. Pao je sa kamiona koji je prevozio vojnike i udario glavom u kamen. Naizgled jednostavna parnica u kojoj je porodica tražila naknadu štete zbog smrti njihovog sina. Ustavni sud je tek nedavno doneo odluku da porodica treba da bude obeštećena, ali postupak za isplatu štete još nije završen. Takođe, suđenje za naknadu štete u kojem sam zastupao glumicu Merimu Isaković, koja je teško povređena u saobraćajnoj nesreći, trajalo je pune 24 godine. Ona i njen brat bili su u kolima kada su se sudarili sa vozilom u kojem je bio policajac - rekao je Ćetković.
Otezanje zbog grešaka
Da ima maratonskih suđenja koja još nisu okončana svedoči i primer spora pred sudom u Somboru. Advokata dr Vojislava Vukčevića, iskusnog pravnika i nekadašnjeg dekana i profesora Pravnog fakulteta u Osijeku, prekinuli smo juče telefonskim pozivom u pripremi za prisustvo prinudnoj prodaji imovine.
- Evo, baš se spremam da idem u Sombor. U toku je izvršni postupak, ali ovo je predmet na kojem radim 17 godina i još nije okončan. Sve je počelo u Privrednom sudu. Reč je o trgovinskim partnerima od kojih je jedan dugovao drugome. Dužnik je konačno priznao dug, ali su greške sudija uticale da sve traje toliko dugo - rekao je Vukčević.
Ali nisu jedini problem ovakvi slučajevi, već i opterećenost sudija gomilom predmeta. U kuloarima Apelacionog suda u Beogradu čula se zanimljiva opaska da u zgradu nadire bujica predmeta, a sudije „kašičicom izbacuju vodu kroz prozor". Nadajmo se da ta bujica, ipak, neće potpuno potopiti srpsko pravosuđe jer se, ipak, nešto promenilo u odnosu na čuvene devedesete godine, kada su, još jednog li apsurda, sudije sudile u vreme hiperinflacije za platu od koje su mogli da kupe samo 600 grama mesa. Sada su njihove plate neuporedivo veće, a zgrade sudova su bolje sređene. Sve drugo je, izgleda, još pod znakom pitanja.
.jpg)
