Izvor: Blic, 18.Mar.2008, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Praksa je šansa za dobar posao
Nedovoljno praktične nastave jedan je od najvećih problema našeg obrazovnog sistema. Zbog nedostatka radnog iskustva studenti se po završetku studija suočavaju s problemom pronalaženja adekvatnog zaposlenja, smatra više od 90 odsto anketiranih studenata sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
- Poslodavce, posebno iz stranih firmi koje nude najbolje plaćene poslove, samo zanima da li znaš da radiš. Diploma nema vrednost ako svoje znanje ne znaš da primeniš u >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << praksi - priča Goran N., koji je završio ekonomiju i sada se sa još 30.000 visokoobrazovanih mladih ljudi nalazi na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje.
Interesantnu priču ispričao nam je i bivši student Fakulteta organizacionih nauka u Beogradu.
- Bio sam odličan student sa prosekom iznad devet. Konkurisao sam za posao u stranoj firme. Prošao sam sve selekcije, ali kada je došlo do praktičnog dela, video sam da ne znam da radim. Zvao sam fakultet i pitao da li mogu preko njih da naknadno odradim stručnu praksu da se ne bih blamirao pred poslodavcima. To nije bilo moguće, morao sam pristati da izvesno vreme volontiram - priča Darko D.
Zbog toga je, slažu se studenti, uvođenje obavezne prakse na svim fakultetima neophodno i treba da predstavlja neraskidivu celinu sa teorijskim znanjem.
- Samo tako će se povećati mogućnost zapošljavanja u uslovima koji vladaju na tržištu rada. Od prakse korist mogu da imaju i poslodavci i studenti. Poslodavci dobijaju mogućnost da angažuju mlade, obrazovane ljude za niže naknade, a studenti da dobiju stalan posao ako se dobro pokažu. Akademci bi trebalo da imaju mentore koji bi pratili njihov rad - kaže Miloš Nastasijević, predsednik Studentskog parlamenta na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.
Da bi se donekle rešio ovaj problem, Studentska unija Ekonomskog fakulteta, časopis „Monopolist" i Privredna komora Srbije pokrenuli su inicijativu za sistemsko rešenje studentske prakse na nivou cele države.
- Država bi preduzećima koja primaju studente na praksu trebalo da omogući određene olakšice, oslobodi ih plaćanja poreza u iznosu koji je jednak uloženim sredstvima u obuku praktikanata. Poslodavci bi se tako stimulisali da osmišljavaju kvalitetne programe. Studentima treba upisati u indeks da su završili stručnu praksu, koja će biti vrednovana određenim brojem bodova - kaže Nastasijević.
Na Univerzitetu u Novom Sadu praksa je sve više zastupljena jer se polako menja pristup studiranju.
- Fakulteti su jako različiti i od toga zavisi i praktična primena znanja - smatra Jasna Đeri, student prorektor.
Studenti, naglašava Đeri, mogu da učestvuju u programu radne prakse u Skupštini AP Vojvodine i organima uprave u pokrajini.
- Ne treba se ograničavati samo na praksu koju organizuju fakulteti. Praksa su i letnje škole, ali i neformalno obrazovanje - kaže Jelena Đeri.
Miroslav Plančak, prorektor za nastavu Univerziteta u Novom Sadu, dodaje da je u Bolonjskoj deklaraciji implicitno sadržano da studenti u obrazovanju treba da steknu i praktična znanja.
- Na Fakultetu tehničkih nauka praksa ulazi i u kurikulum, odnosno, boduje se - ističe Plančak.
Prema njegovim rečima, NSU ima poseban dogovor sa Srpskom asocijacijom menadžera (SAM), a glavna zajednička aktivnost biće praksa studenata. To praktično znači boravak studenata u preduzećima i firmama, a biraće ih i finansijski im pomoći SAM.
- Studeni koji se dobro pokažu imaće određena prednosti pri zapošljavanju - objašnjava Plančak.
U Evropi je studentska praksa obavezna
Stručna praksa je u Evropi obavezan deo nastavnih planova i programa. U Belgiji traje godinu dana kako bi se studenti što više osposobili da po završetku studija mogu odmah da počnu da rade, u Nemačkoj traje 12 nedelja, a na fakultetima u Ljubljani četiri nedelje.
Simulacije suđenja
- Pravni fakultet je od ove školske godine potpisao ugovor sa predsednicima sudova, a koji se odnose na redovnu, u više ciklusa organizovanu sudsku praksu za studente. Studenti u sudovima prolaze od pisarnice do prisustvovanja suđenjima. Na kraju se za sve studente organizuje simulacija suđenja - kaže prof. dr Ljiljana Radulović, prodekan za nastavu na Pravnom fakultetu.
.jpg)
