Izvor: RTS, 17.Jan.2015, 20:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pozitivni efekti alternativnih sankcija
Otvaranjem poslednje, 25. kancelarije u Novom Pazaru, Srbija je krajem prošle godine zaokružila proces uspostavljanja sistema alternativnih sankcija. Vid služenja kazne van zatvora pokazao je višestruke pozitivne efekte. Država štedi novac, zatvori su rasterećeni, a osuđenici za lakša krivična dela ne idu u zatvor, već kaznu služe u poznatom okruženju.
Vid služenja kazne van zatvora, koji se >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << primenjuje od pre četiri i po godine, pokazao je višestruke pozitivne efekte. Država štedi novac, zatvori su rasterećeni, a osuđenici za lakša krivična dela ne idu u zatvor.
Nikola Lazović je odslužio polovinu kazne – kućnog zatvora od godinu dana. Posle određenog vremena dozvoljeno mu je da ide na posao i tamo provede osam sati dnevno.
"Prvih 20 dana sam morao biti kod kuće, nakon toga je sve bilo kao pre. Imam pravo da radim od osam do 16 časova, nakon toga moram da budem kod kuće, u prostorijama u kojima stanujem. Isti posao kao i pre, bavim se parketarskim uslugama, to sam ranije radio, to radim i sada", kaže Lazović.
Uz uslovnu osudu uz zaštitni nadzor sud izriče neke od 10 mera koje se sprovode dok se služi kazna. Između ostalog obavezu školovanja, prihvatanje zaposlenja, lečenje alkoholizma i narkomanije, savetovanje... Ispunjavanje zahteva suda – kontroliše poverenik.
Poverenik Miloš Ilić ističe da je najveća korist uslovne osude za kažnjenog rešavanje njegovih ličnih problema.
Kućni pritvor se izriče sa elektronskim nadzorom ili bez njega. U 2014. godini izrečene su 762 kazne kućnog zatvora sa elektronskim nadzorom u prosečnom trajanju od devet meseci, a kako je dan zatvora oko 1.800 dinara, država je uštedela više od 400 miliona dinara. Kragujevačka kancelarija trenutno ima 30 osuđenika. Jedan je nanogicu dobio pred kamerama RTS-a.
Poverenik Danijela Ristić kaže da postoji razlog zašto se nanogica stavlja u prostorijama u kojima osuđeni stanuje.
Osuđeni treba da nastavi da izvršava te svoje obevaze, bilo da je na radnom mestu, porodici. Svaka od ovih kazni ima i neki segment koji je karakterističan za nju. Mislim da svaka od njih zaista ima pozitivne efekte na osobe na kojima se primenjuje, objašnjava Ristićeva.
Na rad u javnom interesu osuđenici mogu da budu kažnjeni sa 60 do 360 sati. Dnevno rade po osam sati. U prethodnoj godini takvu kaznu dobio je 351 osuđenik. Ukupno su odradili 16.250 dana, a neboravkom u zatvoru ušteđeno je oko 30 miliona dinara. Oko 180 javnih preduzeća i mesnih zajednica koje ih uglavnom angažuju uštedeli su oko 20 miliona dinara.
Vilijam Hrast iz Uprave za izvršenje krivičnih sankcija ističe da to nije rad koji narušava dostojanstvo ličnosti, već je to društveno koristan rad. Osuđeni dobrovoljno biraju takvu vrstu kazne i izvršavaju je korektno, dodaje Hrast.
Dešava se da, iako pred sudom prihvate takvu kaznu, kasnije odbijaju da je odrade. Tada ih sud šalje u zatvor. Alternativno služenje kazne najčešće se izriče za saobraćajne prekršaje, zloupotrebu i posedovanje opojnih droga, krađe, nedozvoljeno posedovanje oružja i nasilje u porodici.
