Izvor: Politika, 04.Nov.2009, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pozajmica za povratak stručnjaka iz dijaspore
Ministarstvo za nauku planira da novcem iz zajmova, u vrednosti od 20 miliona evra, obezbedi uslove za rad kakve imaju eksperti u inostranstvu
Božidar Đelić, ministar za nauku i tehnološki razvoj, nedavno je izjavio da će država obezbediti 20 miliona evra za povratak srpskih stručnjaka i naučnika iz dijaspore, kao i da će novac biti pribavljen iz sredstava evropskih i svetskih finansijskih institucija.
Stručnjacima će, kako obećavaju nadležni, biti obezbeđeni >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << povoljniji uslovi za povratak, ali i za rad. Prof. dr Nada Dragović, pomoćnica ministra za razvoj naučnoistraživačkih kadrova, kaže da će se ulagati u naučnu infrastrukturu, adaptaciju postojećih zgrada i laboratorija, nabavku nove kapitalne opreme za istraživanja, kako bi se stvorili uslovi za rad kakve naši naučnici imaju u stranim laboratorijama i institutima. Takođe, u planu je izgradnja stambenih objekata u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu gde će naučnici moći po nekomercijalnim uslovima da kupe ili iznajme stan. Za ambiciozan i koristan projekat, međutim, država koja za nauku iz budžeta izdvaja 0,3 bruto društvenog proizvoda, nema dovoljno sredstava, pa će ona biti obezbeđena kroz zajmove Evropske investicione banke, Svetske banke, Evropske banke za obnovu i razvoj i drugih finansijskih institucija, objašnjava prof. dr Dragović.
Precizni podaci o tome ko je naša naučna dijaspora, koliko ima stručnjaka u inostranstvu i kojim se disciplinama bave tek se prikupljaju u Ministarstvu za nauku. Njihova baza podataka srpskih stručnjaka iz dijaspore za sada broji 500 imena, a u ministarstvu se nadaju da će taj broj dostići 10.000 naučnika. Prema rečima naše sagovornice, broj naučnika se svakodnevno povećava, a očekuje se intenzivniji razvoj baze tokom 2010. godine.
– Nadam se da ćemo očekivani broj od 10.000 naučnika prikupiti u bazi podataka u naredne dve-tri godine. Broj naučnika u dijaspori teško je utvrditi, jer se evidencija ne vodi na odgovarajući način, niti se statistički obrađuju podaci o migraciji i imigraciji naučnika u proteklom periodu. Zato smo započeli formiranje baze – kaže prof. dr Dragović.
Odgovarajućih podataka nema ni o naučnim disciplinama kojima se bave naši stručnjaci, ali, kako objašnjava pomoćnica ministra, ipak se pouzdano može reći da je najveći broj iz oblasti informacionih tehnologija, tehničko-tehnoloških i prirodnih nauka. Većina njih živi u SAD, Kanadi i Velikoj Britaniji, ali ima ih dosta i u Nemačkoj, Francuskoj, a u poslednje vreme i u Španiji.
U Ministarstvu za nauku kažu da će najveći broj naučnika iz dijaspore moći da rade u oblasti tehnološkog razvoja, inovacija i transferu tehnologija, budući da je jedan od ciljeva u narednih pet godina približavanje nauke privredi.
– Kapacitet da upošljavaju više naučnika imaju naše najuspešnije institucije kao što su Institut za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, Institut za biološka istraživanja „Siniša Stanković", Institut za medicinska istraživanja, Institut za fiziku, Institut Vinča, ali i mnogi drugi – kaže prof. dr Dragović.
J. Beoković
[objavljeno: 05/11/2009]
