Izvor: Politika, 15.Avg.2014, 16:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Površinski kop podseća na more
U najvećem kolubarskom kopu „Tamnava – Zapadno polje” dubina vode koja je ostala posle polava iznosi 60 metara
Nepregledna voda pruža se dokle pogled seže. Stapa se sa horizontom. U daljini se naziru planine. Na vidikovcu se zaustavlja porodični automobil iz kojeg izlaze baba i deda sa unučićima. Prolaze pored improvizovane rampe od velike cevi koja označava zabranu prilaska. Deca bi da se slikaju pored „jezera” koje ih podseća na more. U tom trenutku obezbeđenje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << izlazi da iznenadne posetioce isprati sa poseda Rudarskog basena „Kolubara”. Čarolija je razbijena. Postajemo svesni da se ispred nas ne pruža idealan letnji pejzaž, već voda koja je pre tačno tri meseca stigla u poplavnom talasu sa pomahnitalom Kolubarom.
Zbog ove katastrofe, najveći kop ovog rudarskog basena, „Tamnava – Zapadno polje”, već tri meseca je poplavljen. Ispod vodene površine zarobljeno je devet ogromnih, zlata vrednih, bagera sa pratećom opremom. Samo se vrhovi tri bagera izdižu iznad vode dubine do 60 metara. Samo jedan potopljeni bager košta između 17 i 20 miliona evra, a prateća oprema od 12 do 15 miliona „Elektronika” neće preživeti poslednji potop, ali ostali delovi posle remonta će ponovo biti upotrebljivi, optimista je Milorad Grčić, direktora RB „Kolubara”.
U ovom trenutku se četiri domaće pumpe koje izbacuju po 12.000 kubnih metara vode na sat, bore sa čak 187 miliona kubika vode. Tolika je zapremina Vlasinskog jezera, pa nije čudno što su pomenuti oduševljeni mališani poželeli da se ovde rashlade na vrelom avgustovskom danu.
Dok razmišljamo kako da stignemo do suprotne strane kopa gde naziremo obrise jednog bagera koji kopa jalovinu na „Tamnavi”, ispred naših nogu parkira se „lada niva”. Iz automobila izlazi Slobodan Vučetić, direktor najvećeg kolubarskog kopa. U radničkom odelu, rudarskim cipelama, sa automobilom koji vozi, ne odudara od ostalih kolega koji rade na kopu. Ne sedi ceo dan u fotelji. Kao i svi, non-stop je na terenu, spušta se u kop, nadgleda posao. Nije ovlašćen da daje izjave, a nema vremena da nas odvede da vidimo jedini „preživeli” bager na kopu. Daje nam kratke instrukcije i stižemo do odredišta posle dvadesetak minuta vožnje pored kuća, škole i crkve, čija sudbina zavisi od količine uglja na kojoj „leže”.
Moćni bager „glodar 2”, visok oko 40 metara, kopa jalovinu kako bi se došlo do uglja. Zemlja se odvozi trakama i izbacuje na suprotnoj strani kopa. Bager ne staje, ogromni točak se vrti neprestano. Radi 24 sata, a radnici se smenjuju na osam sati. U blizini kopa se uzdiže dvospratna kuća. Odavno iseljena i isplaćena, uskoro će da bude i srušena, jer bager kopa baš na tu stranu.
Dvadesetjednogodišnji Danko Božić, sa kolegama raščišćava teren ispred moćne mašine, koju u svakom trenutku „opslužuje” 12 ljudi. Lišće, granje i smeće trpaju na gomilu i tovare u kamion. Odmora nema, a ni hladovine. Najgore je, tvrdi Danko, raditi po vrućini. Kišica bi im dobrodošla, ali pljuskova, oluje i vode im je preko glave. Iako je njihov hleb teško zarađen, Danko, koji je samo godinu dana u firmi, nada se da će ovde i ostati.
„Kolubara”, koja zapošljava čak 12.500 ljudi, hrani većinu Lazarevčana. Ljudi pomalo sa zavišću gledaju na zaposlene misleći – lako je njima kada zarađuju koliko prosečan Srbin, za mesec i po, dva. Ipak, većina promeni mišljenje kada poseti „Kolubaru”. Samo jedna vožnja niz kop popularnom „majmunarom” (limenim vozilom koji predstavlja spoj kamiona i autobusa), dovoljna je da većina prisutnih nikad ne poželi da ima vezu sa rudarstvom.
Voda iz kopa „Tamnava – Zapadno polje” trebalo bi da bude u roku od tri meseca vraćena u Kolubaru starim koritom reke Kladnice. Radnici ne znaju šta će se naći na dnu i koliko će morati da se čisti površina zemlje i da se remontuju mašine, ali kada ispumpaju polovinu vode moći će da kopaju ugalj. Prema rečima direktora Grčića, jedan novi bager spreman je da, čim se ispumpa deo vode, počne da vadi „crno zlato”. Prvi ugalj na „Tamnavi” trebalo bi da bude iskopan u toku zime.
Iz susednog kopa „Veliki Crljani” posle poplave ispumpano je 24 miliona kubika vode, a ostalo je još oko tri. Voda je cevovodom uspešno vraćena u Kolubaru. Uveliko se radi. Ogromni bager koji je remontovan mesec dana, pretrpeo je manju štetu nego što se očekivalo. Već osam dana radi punom parom. Na ovom kopu iskopava se najkvalitetniji ugalj. „Tamnava” i „Veliki Crljani” zajedno su proizvodili 19 miliona tona uglja od ukupno 30 miliona koliko se svake godine iskopa u „Kolubari”. Sada su sve oči uprete u radnike na preostala dva kopa – polja „B” i „D”, koji su i po nekoliko puta uvećali proizvodnju kako bi nadomestili gubitke. „Kolubara” sada proizvodi oko 80 odsto očekivane proizvodnje, što uliva nadu da neće biti zime u stanovima u Srbiji.
Prve procene ukazuju da je ovom industrijskom gigantu, poplava nanela direktnu štetu od čak 100 miliona evra. Svaki dan mirovanja bagera na „Tamnavi” donosi novi gubitak, ali svi se trude da o tome ne razmišljaju. Sećaju se kako je divlja reka gutala sve pred sobom. Sekla je asfaltni put kao da je od papira. Sreća što nijedan ljudski život nije izgubljen, kažu, a sve ostalo će biti nadoknađeno. Jednog dana…
Prolazeći kroz selo Veliki Crljani primećujemo ostatke improvizovanog nasipa na kraju asfalta. Ko bi rekao da je mirna Kolubara, udaljena više od tri kilometra, dovde stigla. Sada je, prelazeći preko mosta, gotovo i ne primećujemo.
Jelena Popadić
objavljeno: 15.08.2014.
.jpg)
