Izvor: Politika, 26.Okt.2010, 23:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Povratak usmerenog obrazovanja u gimnazije

Najavljena reforma odložena zbog ozbiljnih propusta u njenoj pripremi. - Gimnazije rade po programu iz 1991. godine

Reforma gimnazijskog obrazovanja kasni, a u samom radu na reformi propušteni su neki ozbiljni koraci. Tako bi se se ukratko mogla obrazložiti odluka Nacionalnog prosvetnog saveta da predloži Ministarstvu prosvete da se početak reformisanog gimnazijskog obrazovanja odloži za godinu, pa umesto u septembru 2011. počne u jesen 2012. godine.

Posebna komisija >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Zavoda za unapređivanje vaspitanja i obrazovanja radi na novim nastavnim planovima i programima, ali kako ističe predsednica Nacionalnog prosvetnog saveta, prof. dr Desanka Radunović, nedostaju ključne stvari poput utvrđivanja ciljeva gimnazijskog obrazovanja ili kompetencija koje đaci nakon završene gimnazije treba da steknu.

– Ne može da se krene sa izradom planova i programa zato što po novom Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, onom koji je usvojen prošle godine, piše da se nastavni plan i program donosi u skladu sa utvrđenim principima, ciljevima i standardima postignuća. Mi nemamo definisano ništa od toga, ne zna se koncept šta se reformom želi postići – ističe prof. dr Radunović.

Ona naglašava da se, prema njenim saznanjima, u gimnazijama uči po nastavnim planovima i programima iz 1991. godine, da je izmene pretrpela samo nastava informatike, dakle, da dugo ništa nije rađeno po pitanju osavremenjivanja nastave.

– Članovi Nacionalnog prosvetnog saveta žele na neki način da stave do znanja da nećemo pristati da usvajamo bilo šta jer je počela školska godina, a strahujemo da ćemo sledeće godine biti dovedeni u takvu situaciju. To želimo da predupredimo i ne želimo da donosimo odluke koje su iznuđene zato što nešto mora da teče. Ne možemo da stanemo iza toga, a ministar uvek ima ekskluzivno pravo da donese određenu odluku da bi sistem funkcionisao – kaže prof. dr Radunović.

Koncept reformisane gimnazije, inače, podrazumeva da je prva godina za sve đake ista, u drugoj bi se blago usmeravali ka društvenim ili prirodnim naukama, a najveće novine bile bi „paket izbornih predmeta“ za koje se učenici opredeljuju od trećeg razreda i opšta, eksterna matura koja bi bila „ulaznica“ za upis na fakultet.

– Zakon definiše da će opšta matura, i stručna i umetnička biti uvedene 2015. godine. što znači da učenici koji upišu gimnaziju 2011. godine treba svoje školovanje da završe tom maturom. Uslovno rečeno odlaganjem se krši zakon, ali se krši zakon i ako se prave planovi i programi bez definisanja ključnih kompetencija i standarda – ističe prof. dr Radunović.

Prirodno-matematički, društveno-jezički i opšti smer gimnazije trebalo bi da se reformišu od septembra 2011. godine bez ikakvih priprema i bez ikakvog dodatnog ulaganja, dok su srednje stručne škole osam godina imale oglednu nastavu i velika ulaganja u opremu, seminare za nastavnike i ogledne profile, ističe prof. dr Radivoje Stojković, predsednik Zajednice gimnazija i član Nacionalnog prosvetnog saveta.

– Iako moderna gimnazijska nastava podrazumeva individualizaciju, u ovome na čemu se sada radi sve je stopostotno normirano, nema elemenata autonomije škole i nastavnika, a đaci biraju pakete izbornih predmeta, a ne predmete koje žele da uče. S druge strane ukida se opšti smer koji je bio veoma pogodan u poslednjih 20 godina za nerazvijene opštine, za malu populaciju đaka koja bi dolazila u gimnazije jer nije bilo rasipanja učenika – kaže prof. dr Stojković.

Zajednica gimnazija je, inače, pre gotovo pet godina predala Ministarstvu prosvete dokument o koncepciji gimnazijske reforme, u kojem se upozorava da se ona ne treba sprovoditi u kratkom roku, da je neophodan ogled pre uvođenja novina, ali kako ističe prof. dr Stojković, Ministarstvo nikada nije odgovorilo na taj dokument niti ga uzelo u razmatranje. Naši sagovornici se slažu i da je prilikom reforme trebalo konsultovati univerzitete, budući da su gimnazije priprema za fakultet i nastavak obrazovanja, kao i da je predviđena matura koju i univerzitet mora da prizna.

– Reforma, blago rečeno, podseća na poziv na usmereno obrazovanje. Želja je bila individualizacija u gimnazijskom obrazovanju, ali pošto kažu da sredstava nema za tako nešto, kao nužno zlo idu paketi izbornih predmeta. Ne postoji ni prostor za takvu individualizovanu nastavu, znači nema elementarnih uslova da se uradi ono što je trenutno najkvalitetnije u evropskoj ponudi organizacije gimnazijskog obrazovanja i sadržaja. Mislim da je ovo korak unazad, povratak na nešto što smo već imali. Primenjuju se stare metode za nešto novo bez ozbiljnijih priprema i analiza– kaže prof. dr Stojković.

Miodrag Sokić iz Foruma beogradskih gimnazija smatra da ono o čemu se najviše govori u javnosti, ne predstavlja pravu reformu gimnazija i da je jedina promena eksterna matura čijim se polaganjem omogućava direktna prohodnost na fakultete.

– Problem je, međutim, što mi uopšte ne znamo kako će ta matura izgledati, koja će se znanja zahtevati od đaka. Kako onda da krenemo sa reformom kada ne znamo koja će se znanja na kraju školovanja tražiti od učenika, kada nemamo utvrđeno šta je konačni cilj gimnazijskog obrazovanja. Podržavamo stav Nacionalnog prosvetnog saveta jer se inače zalažemo za to da promene koje se tiču obrazovanja ne treba da se izvode brzo. S druge strane nama treba evolucija, a ne reforma, dakle, stalna promena – kaže Sokić.

Jelena Čalija

objavljeno: 27.10.2010.

Nastavak na Politika...