Izvor: RTS, 24.Feb.2019, 13:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Povratak u selo
Broj žitelja u zaplanjskom selu Gornji Barbeš stalno se smanjuje, pa sada to selo ima oko 400 žitelja. Od prošle godine – troje više. Marija i Boban su sa ćerkom napustili gradski život zarad seoskog mira i zdrave sredine i selo, u kome nisu imali čak ni poznanike, sada smatraju svojim domom.
Čitav život proveli su u urbanoj sredini – u Nišu od rođenja, u Beogradu na studijama, a poslom i u >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Nemačkoj i Švajcarskoj, a onda asfalt zamenili njivom, a žurbu i stres mirnim i zdravim životom.
"Porodica je na okupu. Ranije smo retko uspevali da se zajedno okupimo oko stola i porodica je najviše trpela", kaže Marija Milić.
Boban Milić ističe da mu iz gradskog života mi ništa ne nedostaje.
"Ovde imam mir i tišinu i mogu da se bavim bilo čime", dodaje Boban.
I njihova šesnaestogodišnja ćerka je, kao malo ko njenih godina, pored stana u Nišu odlučila da živi u selu i svakodnevno putuje u školu, zbog čega ustaje u pet ujutru i pešači 1,5 kilometara do stanice.
"Lako sam se privikla. Sviđa mi se sredina zbog priode i načina života. To je ono o čemu sam sanjala", naglašava Petra Denić.
U selu u kome ne pamte kada se poslednji put neko doselio osećaju se dobrodošlima.
"Obradovao nas je dolazak mlađeg kadra i uvek smo tu da im pružimo pomoć", navodi komšinica Marina Stanković.
Iako su u sve ovo krenuli sami, Milićima će ipak biti potrebna pomoć za sve što su naumili. Za sada su raščistili i sredili zapušteno domaćinstvo, a od proleća kreću i u ozbiljniju poljoprivrednu proizvodnju.
"Imamo planove za uzgoj voća, posebno divljih jagoda", kaže Boban.
Marija tvrdi da se nisu pokajali.
"Čak smo zacrtali ciljeve gde nam je namera da ostanemo na selu", zaključuje Marija.
Pokrenuli su kod nadležnih pitanja ulične rasvete i subvencije prevoza za đake kako bi, kažu, bilo lakše i njihovim prijateljima iz Niša koji takođe razmišljaju o dolasku, da se i konačno odluče.
.jpg)
