Izvor: Politika, 25.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Povratak iz pakla kokaina
Sahranio sam devet svojih vršnjaka sa kojima sam "špricao" i "ušmrkivao", kaže dvadesetšestogodišnji mladić
GORNJI MILANOVAC – Imam 26 godina, svoju frizersku radnju u gradu, kuću na selu, tovljenike u oboru, spremam se za ženidbu i želim da imam mnogo dece. Pre šest godina sam stavio neopozivu tačku na kokain i heroin bez kojih, pune dve godine, nisam mogao ni dan. Rekao sam "zbogom" svemu što je s narkomanijom u vezi i ne bih vas pozvao da, pročitavši >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << članak "Prokletstvo heroina" ("Politika", 20. novembar), nisam shvatio, da svojim primerom mogu da pomognem mladima koji su na stranputici. Znate, sahranio sam devet svojih vršnjaka sa kojima sam "špricao" i "ušmrkavao", valjda je dosta – kaže D. I. mladić iz jednog šumadijskog grada koji nam se javio posle ispovesti bivše narkomanke Dragice P. objavljene u našem listu.
– Za novine sam D. I. – kaže na početku razgovora obavljenog na diskretnom mestu, iz razumljivih razloga, jer zna da bi ga sredina u kojoj sada živi prepoznala pod pravim imenom i za nju bi zauvek ostao "drogeraš", iako je raskinuo sa kokainom. ("Nije to kao kad baciš cigarete") i zato moli da poštujemo njegovu potrebu da ostane anoniman. Ipak, dodaje, od onih "koji me bolje znaju neću uspeti da se sakrijem iza inicijala".
– Sa 18 godina sam se našao u Beogradu. Dobar posao, dobra zarada, hajde da zgrabim sve od života: noći u kafanama, piće, žene. Probam "džoint", nije mi se dopao i počnem da "trošim" kokain. E to mi se dopalo: sjajna koncentracija, ogromna energija, vladaš situacijom, u najkraćem, osećaš se kraljevski. Možda ne znate, kokain snažno podstiče seksualnost. Onda sam prešao na heroin u kombinaciji sa kokainom. E, heroin je nešto suprotno. Kad se "utripuješ", spustiš se duboko, možeš ceo dan da sediš i gledaš u jednu tačku, volja za seksom ti je načisto ubijena – opisuje momak razliku delovanja dve vrste droge.
Kaže da je kupovao samo čistu drogu, imao je para i mogao je da plati tri grama heroina 120 maraka. Najopasnije je kad dileri, da bi uvećali količinu i zaradu, mešaju drogu sa kojekakvim praškovima, čak i sa mišomorom. Ali, posle dve godine, jednoga jutra, narkomanu D. I. se "upalila lampica".
– Probudim se, uhvatila me kriza, zovem svog dilera na mobilac, ali on nedostupan. Kud ću, šta ću? Lupim se u glavu i kažem: stop! Bacio si, za dve godine, na drogu, orgije i bahanalije brdo para, više nećeš, zapovedim sebi, uzmem svu svoju odeću i spalim je u kontejneru na Zelenom vencu, ostavim stan otključan i prvim autobusom vratim se kući u provinciju. Majka se iznenadila, dve godine me nije videla. Dam joj 1.500 maraka da "zamažem stvar" i odem na more mesec dana. Nažalost, i tamo sam četiri puta uzeo heroin. I ponovo se zaklinjao: nikad više!
Momak nam, potom, opisuje kakve je krize preživljavao. Lečio se tako što je ćebe potapao u vrelu vodu i njime omotavao golo telo koje se treslo od bolova, grčeva i hladnoće. Onda bi sedao na bicikl i vozio 14 kilometara do obližnjeg izletišta i natrag. Usput bi tri-četiri puta povraćao. Šest meseci je tako proveo na biciklu, svakodnevno. U jesen 2000. godine, odlazi u vojsku na 12 meseci.
– U kasarni, među vojnicima, bilo je narkomana, ali sam izdržao. Javljao sam se svakodnevno dobrovoljno za najteže fizičke poslove, bacio sam se i na sport, trebalo mi je nešto da me izlomi i izmori, tada sam manje mislio na drogu. Evo, prošlo je šest godina, osećam se kao da nikad nisam okusio kokain ili heroin, postao sam normalan – dodaje D. I.
Nikakvi doktori, blokatori, ni sanatorijumi, tvrdi D. I., ne mogu pomoći ako čovek neće sam sebi da pomogne.
"Novac je đavolje sredstvo koje na zlo tera, a čovek je bogat onoliko koliko uspeva da vlada sobom", jedna je od maksima bivšeg narkomana. Ovom mladiću je, danas, žao što, ipak, nema 15 miliona evra da sagradi karantin za mlade narkomane, da ih "uzme pod svoje". Tvrdi da bi od svakoga ponovo napravio čoveka, jer "narkoman to nije".
– Moj život je dve godine bio kao u filmovima "Trej sporting" i "Paranoja u Las Vegasu". Danas je moj život zanatska radnja, lepo uređeno domaćinstvo u selu, svakodnevni rad, devojka, mogućnost da pomognem ljudima. Volim džez i izvornu narodnu pesmu. Moji vidici su sada drugačiji, pitomi i optimistički – završava priču bivši narkoman.
Boško Lomović
[objavljeno: 25.11.2006.]
