Izvor: Politika, 12.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Povratak dabra
Zasavica – Na bari Zasavici uz malo strpljenja može se videti prizor koji nije viđen najmanje stotinu godina. Dabar mužjak pliva tegleći neko drvo koje će njegova ženka da ugradi u sklonište ili branu u blizini skloništa. Inače, kod ove vrste, kao i kod većine u životinjskom svetu, žensko je majstor, a muško je poslušni nosač materijala. Pre dve godine stručni saradnici u Specijalnom rezervatu prirode "Zasavica" sa oduševljenjem su slikali branu koju je jedna porodica dabrova >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sagradila na mestu gde se u Zasavicu uliva potok Batar, na potesu Crkvine kod sela Radenković. Brana je dugačka 30 metara, a visoka 180 centimetara, od čega je 80 centimetara iznad vode. Da bi stekla jezerce za svoje potrebe, porodica je u graditeljski poduhvat utrošila 20 kubnih metara drveta. Nekoliko meseci kasnije, na istoj lokaciji nikla je još jedna brana, u kaskadnom položaju u odnosu na prethodnu, pa se već mogao naslutiti mali sistem jezera na ovom mestu. Prošle godine kod sela Glušci, na kanalu koji se uliva u Zasavicu, otkrivena je još jedna drvena brana koju je sagradio dabar. Po lepoti, ona za obično oko nije nije ništa posebno – gomila složenog i poduprtog drveća koja pregrađuje kanal. Za prirodnjake, međutim, ona je pravo savršenstvo: struktura joj je podešena da tek malo zadrži vodu, koliko je dabru potrebno za sopstveno "uzgajanje" ribe. Ubrzo je sagrađena još jedna brana na Bataru, a zatim dve kod sela Ravnje, takođe na kanalu koji se uliva u Zasavicu. Sada u Mačvi ima šest dabrovih brana i, verovatno, još pokoja u izgradnji.
– Nismo ni sanjali da će za samo tri godine nestati sve sumnje u povratak dabra u Srbiju – kaže Mihailo Stanković, stručni saradnik u "Zasavici". – Od aprila 2004, kada su na Zasavicu stigle četiri porodice sa tridesetak jedinki, do ove godine broj dabrova u Mačvi već je udvostručen, ima ih najmanje 65. Radiometrijski signali sa čipova "zakačenih" na dabrove pokazuju da se jedna porodica ove, sa Balkana nestale, vrste naselila kod Martinaca, druga je stigla do reke Jadar, a treća čak do Brčkog. Cilj međunarodnog projekta vraćanja dabra u Srbiju i na Balkan u dobroj meri je ostvaren samo otkrivanjem "ljubavi na prvi pogled" između dabra i prelepe bare, jedne od najlepših na kontinentu, ali njegov pravi rezultat je raseljavanje dabra po vodnim područjima u okolini.
Aprila 2004. četiri porodice dobile su prostrana "imanja" na Zasavici, i to kod pašnjaka Valjevac i uzvodno prema selu Banovo Polje. Jedna porodica, inače, ne trpi drugu u blizini, pa između njih mora da bude prilična razdaljina. "Imanje" jedne porodice trebalo bi da se proteže dužinom od tri kilometra! Kako Zasavica "teče" dužinom od 33 kilometra, ona može da skući i potomke ovih porodica.
– Radiometrijski signali sa Jadra ili od Brčkog ukazuju da su neke porodice krenule u istraživanje i naseljavanje novih teritorija. Očigledno je da se dabru dopao stari zavičaj njegove vrste, iz koga nije ni otišao svojom voljom. Upravo ovih dana dopremili smo na Zasavicu specijalne zamke kako bismo lovili mlade, ovde rođene, dabrove i "čipovali ih" radi praćenja njihovog raseljavanja. Oni sa tri godine stiču polnu zrelost i zasnivaju svoje porodice i svoja "imanja" po okolnim rečnim i močvarnim područjima.
Dabar je nekada živeo u Srbiji, u slivu Dunava, Morave i Save. Zasavica je bila njegovo omiljeno stanište, o čemu svedoči i zabeleška nemačkog prirodnjaka Alfreda Brema iz 1887. godine, u kojoj se kaže da je dabar viđen na "turskoj obali Save", što znači na Zasavici. Dabar je, kaže Stanković, zbog prekomernog izlovljavanja iščezao sa Zasavice verovatno pre stotinak godina, a možda i kasnije.
Na Zasavicu je ponovo stigao 2004. godine. Društvo prirodnjaka iz Bavarske, na Dan planete Zemlje, poklonilo je na Specijalnom rezervatu prirode "Zasavica" četiri porodice dabrova, u okviru projekta povratka dabra u Srbiju, čiji je nosilac Biološki fakultet u Beogradu.
Mačvani su različito doživeli povratak dabra na njihovu Zasavicu. Jedni su uvereni da se prirodi Mačve vraća vrsta koja se izgubila, i to ih ispunjava lepim osećanjem. Drugi, međutim, u dabru vide samo štetočinu, pa proklinju one kojima je palo na pamet da je opet nasele u Mačvu. Ovi drugi veoma brinu one u Specijalnom rezervatu prirode "Zasavica", pa "sa četvore oči" prate situaciju i koriste sva zakonska sredstva da se porodice dabra ne uznemiravaju, a pogotovu da ih ne snađe nemilost kao, ne daj bože, pre stotinu godina.
[objavljeno: ]
