Izvor: Blic, 16.Feb.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Povratak azilanata uslov za šengen vize
Povratak azilanata uslov za šengen vize
Iako je Barbro Homberg, ministarka za migraciju u švedskoj vladi, u utorak bila zadovoljna zbog otvaranja kancelarije za readmisiju na Aerodromu 'Beograd', između 50.000 i 150.000 građana SCG to zadovoljstvo sa njom sigurno ne deli. Upravo toliko državljana naše zemlje koji nisu dobili traženi azil trebalo bi da se vrati u SCG, što je potvrdio i sam Rasim Ljajić, ministar za ljudska i manjinska prava.
Ranija procena Saveta >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Evrope bila je da će u našu zemlju morati da se vrati između 50.000 i 100.000 emigranata. Međutim, danas je taj broj znatno veći, posebno zato što je poslednjih godina još tridesetak hiljada ljudi iz SCG tražilo azil.
Na otvaranju kancelarije za readmisiju (obavezni povratak naših građana koji borave u inostranstvu bez papira a traže azil) Rasim Ljajić je izneo podatak da će najviše ljudi biti vraćeno iz Nemačke, Austrije, Švajcarske, Holandije, Luksemburga i Švedske i da najveći broj povratnika čine Romi, Bošnjaci i Srbi. Procene takođe govore da samo u Nemačkoj, od 600.000 građana SCG, njih 100.000 živi ilegalno. Takođe, niko ne zna koliko je tih građana koji žive ilegalno zapravo iz SCG, a koliko je Albanaca sa Kosova, ali je sigurno da upravo Albanci čine jedan veliki deo onih koji sa pasošima SCG traže azil u zapadnim zemljama.
U januaru ove godine iz zemalja EU vratilo se ukupno 75 naših građana, od toga se organizovano u dva čarter leta vratilo 60 osoba, a u 2005. vraćeno je oko 3.000 građana iz EU u SCG.
- Dosad je potpisano 15 sporazuma o readmisiji, dok se sa još 13 zemalja radi na usaglašavanju ugovora, od čega su četiri već pri kraju i uskoro će biti potpisana. Od prvih potpisivanja sporazuma za readmisiju godišnje se u proseku u našu zemlju vraćalo tri i po hiljade ljudi - naveo je Ljajić.
I dok je švedska ministarka iznosila da je po broju građana koji su tražili azil u Švedskoj i EU SCG prošle godine bila na prvom mestu, a prethodne na drugom, Ljajić joj je uzvratio rečima:
- Nije SCG ni na prvom ni na drugom mestu. Naša zemlja je po broju traženja azila na dnu liste. Oni koji traže azil u većini slučajeva su građani Kosmeta, čija je pokrajina i dalje faktički u okrilju SCG.
On je zatim dodao da je veoma bitno da ove podatke uvaži EU kako bi nas konačno stavila na belu šengensku listu.
Jelena Marković, pomoćnik ministra za ljudska i manjinska prava, za 'Blic' kaže da bi Švedska kao član Saveta Evrope trebalo da poštuje preporuku EU da ne vraća Srbe sa Kosova.
- Međutim, problem je u tome što su Nemačka i Švedska potpisale ugovore sa Unmikom o vraćanju građana na Kosovo, zbog čega se može dogoditi da ne poštuju preporuke EU - izjavila je Markovićeva.
Ministar Ljajić kaže da Ministarstvo za ljudska i manjinska prava sprema program po kome bi se pomoglo povratnicima, i posebno deci od kojih veliki broj uopšte ne govori srpski jezik.
Posebno pažnju pobudio je slučaj Sandžaka gde je Luksemburg vratio 7.000 gastarbajtera. Ispostavilo se da većina dece ne govori maternji jezik, zbog čega su za njih morali da otvore pripremna odeljenja u kojima uče srpski jezik.
U međuvremenu, u medijima je već objavljeno da čak 90 odsto povratnika nema posao, dok Jelena Marković, pomoćnik ministra za ljudska i manjinska prava, konstatuje da to nije baš tako:
- Luksemburg je zemlja koja je za povratak ovih ljudi, kao i za njihovu integraciju u naše društvo, dala 11 miliona evra. Verujem da nisu svi dobili ta sredstva - kaže Marković.
M. Cvejić
