Izvor: Politika, 25.Apr.2012, 23:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pouke tvorca čuvenih zbirki zadataka
Ja sam imao vrlo kratka predavanja, recimo od pet minuta, umesto opširne priče, uradim još pet ili deset zadataka, kaže Vene T. Bogoslavov
Matematika nije bauk, sa tim rečima započinje razgovor za naš list autor legendarnih zbirki zadataka iz matematike mr Vene T. Bogoslavov. Bauk je rad, omladina ne voli da radi i sa malo rada hoće da uradi dosta, a kada je matematika u pitanju to je skoro nemoguće, objašnjava profesor Vene Bogoslavov. Đaci koji uče i vežbaju iz njegovih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << knjiga, od ove školske godine rade iz novih, ispravljenih izdanja: greške u starim zbirkama prepravio je penzionisani profesor Elektrotehničkog fakulteta Dobrilo Tošić.
– Novo izdanje se ne razlikuje od starog, samo je pregledano i ispravljene su greške. Profesor Tošić, mi smo, inače, dobri prijatelji i poznanici, rekao je da neće posle njegove ispravke više biti nijedne greške, ali ja mislim da to nije moguće, samo će se smanjiti broj grešaka – kaže mr Bogoslavov.
Osamdesetjednogodišnji profesor koji je 40 godina proveo u nastavi, predajući matematiku đacima prvo srednjozanatske škole, pa Jedanaeste gimnazije, da bi u Petoj gimnaziji radio 35 godina do penzionisanja, ističe da se ne slaže sa svojim kolegama koji kažu da su prethodne generacije bile bolje, a da su današnje u učenju slabije.
– Svaka generacija daje odlične đake, kao i one lošije – dodaje on.
Najkraći recept, koji zapisujemo od njega, za uspeh u savladavanju gradiva iz matematike: rad, rad i samo rad, uz dodatak profesora Bogoslavova da to ne važi samo za matematiku, već i za druge nauke. Isti recept treba da primeni i profesor da bi njegovi časovi bili uspešni.
– Dobar profesor matematike treba što manje da priča na času, a što više da radi. Ima profesora koji petnaest minuta, pa i pola sata upotrebe pričajući nešto sa đacima, a kad drže predavanja, ona su vrlo opširna. Ja sam imao vrlo kratka predavanja, recimo od pet minuta. Skratim teorijski deo i umesto opširne priče, uradim još pet ili deset zadataka iz te oblasti. Deca, tako, gradivo usvoje na času, a na svakom zadatku se ponešto novo nauči. Uz to, čovek treba da ima njuha i da oseti šta je za decu, a šta nije. Koji zadatak će da prođe, koji neće i pri odabiranju zadataka najvažnije je da se odaberu oni koje deca mogu da prihvate – kaže mr Bogoslavov.
U matematici nema preskakanja lekcija, ali ni učenja napamet čija je posledica zaboravljanje „nabubanog” odmah po dobijanju ocene.
– Upotrebljava se u radu kompletna matematika, od A do Š, svaki prethodni razred se koristi u sledećem. Ono što ste naučili u prvom razredu, ne smete da zaboravite jer će vam biti potrebno za drugi. Mislim da je tu glavni problem jer đak dobije ocenu, baci knjigu i ne misli više na to, što nije dobro. Dešavalo mi se da me đaci sa društvenog smera pitaju: šta će meni matematika, gde ću ja to da koristim. Odgovarao sam im, nećeš nigde da koristiš, ali ti matematika treba da ti razvije malo moždane vijuge – kaže profesor Vene Bogoslavov.
Moglo bi se reći da danas matematiku u široj javnosti najbolje popularizuju đaci Matematičke gimnazije, o čijim uspesima na međunarodnim takmičenjima malo-malo pa izveštavaju mediji. Profesor Bogoslavov kaže da su se đaci Matematičke gimnazije svojevremeno na domaćim, školskim takmičenjima izdvojili onda kada su zadaci iz gradiva zamenjeni logičkim zadacima koji nisu vezani direktno za gradivo i za koje je bilo potrebno „mozganjem” doći do rešenja.
– Pokojni profesor Vojin Dajović je osnovao Matematičku gimnaziju i odmah su rezultati bili zavidni, ali imali su 15 ili 16 časova nedeljno iz raznih disciplina matematike. Kada je rađena nova reforma gimnazije, odlučeno je da sve gimnazije imaju takva odeljenja, jer se mislilo da će time da postignu uspeh, međutim, nisu postigli jer dovoljna je jedna takva gimnazija u Srbiji, gde će da se skupe skloni đaci koji vole da rade, talenti i onda i postignu rezultate. To mišljenje sam izneo na jednom kongresu, a Vojin Dajović, kad je to čuo zamolio me da to pripremim da štampa u časopisu „Matematika” i da održim predavanje prosvetnim radnicima Srbije. Posle tog mog izlaganja, program je ukinut, odnosno ukinuto je to da bude za sve gimnazije, nego samo za odabrane. Sada je beogradska Matematička gimnazija osnovala i dva razreda osnovne škole, pa je i to verovatno dosta doprinelo uspesima đaka, tako da sad ceo svet dolazi da vidi čudo od Matematičke gimnazije. Srećan sam što sam tome malo doprineo – navodi profesor Bogoslavov.
Jelena Čalija
objavljeno: 26.04.2012.
.jpg)
