Izvor: Blic, 13.Maj.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Potrošnja problem?
Potrošnja problem?
U makroekonomskoj teoriji, potrošnja se smatra stabilnijom od, recimo, ulaganja ili štednje. Polazi se od pretpostavke da ljudi ne vole, a umnogome i ne mogu da danas troše više a sutra manje, da žive od danas do sutra, kako se to kaže. U skladu sa tim, smatra se da nije dobro da se privredna politika zasniva na promenama u potrošnji, na stezanju i labavljenju kaiša. Nije dobro, recimo, reći da će danas biti para za plate i penzije, ali sutra neće >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ili da se danas dobija više a sutra manje.
Ovo se ponekad iskazuje kao nesklonost zaposlenih da prihvate smanjenje plata. Tu mogu donekle da pomognu razni zakoni o tržištu rada, ali oni ne mogu da promene osnovnu činjenicu, a ta je da nije poželjno da nivo potrošnje mnogo varira, bar ne kratkoročno. Ako se, znači, mnogo govori o tome da je potrošnja prevelika ili da je potrebno da se ona koriguje zato što je inače fiskalni teret prevelik ili je neodrživ spoljnotrgovinski deficit, to onda znači da se grešilo ili se greši u privrednoj politici. Jer se ona vodila pod pretpostavkom da će se moći manipulisati potrošnjom kada to postane potrebno.
To nije tako samo kada je reč o individualnoj potrošnji, već i o javnoj. Kada se ona jednom značajno poveća, veoma je teško smanjiti je a da to ne izazive političke, a i socijalne posledice. Političke, ako postoji opozicija, a socijalne ako je i opozicija u stvari na vlasti, kao što je slučaj u Srbiji. Ponekad ljudi teže stabilnosti i ako to podrazumeva odricanje, a ponekad se mir može kupiti obećanjima o boljoj budućnosti. Ali je bolje, i manje rizično, korigovati privrednu politiku.
