Izvor: RTS, 03.Nov.2015, 10:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Potrebni novi lekovi za lečenje hepatitisa C
Prema podacima SZO u Srbiji se procenjuje da je oko 100.000 ljudi inficirano virusom hepatitisa C koji je i najčešći uzročnik primarnog raka jetre. Dvokomponentnu terapiju čija je uspešnost izlečenja ovog virusa oko 50 odsto, u Srbiji trenutno prima oko 300 ljudi. U Hrvatskoj i Sloveniji od nedavno se o trošku države primenjuje lek treće generacije kojim se izlečenje ove infekcije postiže u više od 90 odsto slučajeva.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
Zvezdana Stojanović, kojoj je dijagnostikovano prisustvo virusa hepatitisa C, čeka da država odobri primenu najnovijih lekova jer joj je nakon 12 nedelja terapije interferonom i ribavirinom lečenje prekinuto.
"Postojeći lek koji sam primala nije dao efekta... Izaziva depresiju, malokrvnost, agresiju, suicide. I ja sam pokušala suicid", kaže Stojanovićeva.
Kako bi broj izlečenih od infekcije hepatitisom C bio veći, nepohodno je uvođenje nove generacije lekova koji se u svetu već primenjuju, upozoravaju infektolozi.
"Teško je reći kada će doći kod nas. Mi se kao hepatolozi, lekari koji se bave ovom grupom pacijenata, zalažemo da to bude što pre. Bolje je kupiti lek koji će izlečiti 90 odsto bolesnika nego lek koji će izlečiti 20 odsto određenih kategorija pacijenata", kaže infektolog sa VMA Darko Nožić.
U republičkom fondu za zdravstveno osiguranje kažu da za sada nema novca za inovativne lekove. Ističu da je u prošloj godini za lečenje obolelih od hepatitisa C izdvojeno oko 160 miliona dinara kao i za pi-si-ar testove za uvođenje u terapiju kojima se određuje koncentracija virusa u krvi pre, nakon i u toku lečenja.
"Nažalost poslednjih meseci testova više nema nego što ih ima, tako da smo mi kliničari limitirani činjenicom da te presudne odluke u smislu kvaliteta lečenja ne možemo da donesemo, odnosno te odluke nisu validne. Znači mi na neki način lečimo bolesnike 'u mraku' koristeći naše kliničko iskustvo", ističe Dragan Delić sa Infektivne klinike.
U Fondu ističu da su za trenutnu nestašicu testova nadležne zdravstvene ustanove koje su u obavezi da sprovedu i planiraju njihovu nabavku.
"Molim kliničke centre Niš, Kragujevac, Centar Vojvodina i Srbija da zbog pacijenata koji se neadekvatno leče ubrzaju nabavku pi-si-ar testova po hitnom postupku. Bez ovih testova se terapija baca, propada, a krajnji ishod je da pacijenti pate zbog toga", kaže Uroš Rajković iz Udruženja obolelih od hepatitisa "Hronos".
U "Hronosu" kažu i da više od polovine obolelih ne zna kako je došlo u kontakt sa virusom. Najčešće se sumnja na transfuzije krvi primljene pre 1994. godine kao hirurške i stomatološke intervencije nesterilnom opremom, tetovaže i pedikir.
