Izvor: Politika, 16.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Potpis "mišem" umesto palcem
U 21. veku pismen čovek je onaj koji zna bar dva svetska jezika i vlada informatičkim veštinama
TEMA DANA
Nekada se smatralo da su nepismeni samo oni koji se potpisuju palcem. Dakle, oni koji ne znaju da čitaju i pišu. Danas je drugačije. Da bi čovek bio pismen mora da zna bar dva svetska jezika i da bude informatički potkovan. To je zahtev 21. veka – veka informacionih tehnologija. A koliko su građani Srbije pismeni?
Na ovo pitanje nema tačnog, odnosno preciznog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << odgovora, jer ne postoje podaci o tome koliko ljudi u našoj zemlji govori strane jezike. Pouzdano se ne može govoriti ni o nivou informatičke pismenosti.
Učenje od prijatelja
Prema rezultatima prošlogodišnjeg ispitivanja, blizu dva miliona ljudi između 16 i 74 godina starosti, odnosno nešto manje od 34 odsto građana koristi računar. A oko 24 odsto koristi internet. Na pitanje šta znaju da koriste na računaru, njih 77,4 odsto je odgovorilo "kopiranje ili pomeranje fajla", a njih 37,6 odsto reklo je da ume da uradi "kompresovanje fajla". Njih oko 35 odsto je navelo da zna da radi u ekselu (korišćenje osnovnih aritmetičkih formula u spred-šitu). Od onih koji rade na računaru, 34 odsto ume da konektuje i instalira nove uređaje (štampače ili modeme), a 8,5 odsto ovladalo je veštinom pisanja računarskog programa. Bar je tako reklo. Njih gotovo 16 odsto ništa od ovoga ne zna.
Zanimljivo je da su najčešće od kolega, rođaka, prijatelja učili da rade na računaru, zatim samostalno kroz rad ili iz knjiga. Svaki treći je naveo da se informatički opismenjavao u školi ili na fakultetu, dok je njih 13 odsto pohađalo kurseve na zahtev poslodavca.
Više podataka ima o osnovnoj pismenosti stanovništva u Srbiji. Ali nisu baš tako sveži. Stari su nekoliko godina, jer zapravo datiraju iz poslednjeg popisa stanovništva. Od tadašnjeg ukupnog broja stanovnika starijih od deset godina, njih 3,45 odsto je nepismeno. Ne zna da čita i piše. Nepismenih je više u selima nego u gradovima i među njima je više žena nego muškaraca. Uglavnom je reč o osobama starijim od 65 godina.
U školu uopšte nije išlo oko 357.000 ljudi od nešto više od šest miliona stanovnika starijih od 15 godina. Osnovnu školu od prvog do trećeg razreda pohađalo je nešto više od 126.000 lica, a od četvrtog do sedmog razreda – blizu 900.000 osoba. Reč je uglavnom o starijoj generaciji, pa to ne znači da svi ti građani nemaju završenu osnovnu školu. Nekada je osnovna škola u Srbiji trajala četiri godine. Jedno vreme, i to posle Drugog svetskog rata, osnovno obrazovanje bilo je sedmogodišnje i tek je kasnije preraslo u osmogodišnje.
Prema podacima Zavoda za statistiku, oko milion i po stanovništva ostalo je samo na osnovnom osmogodišnjem obrazovanju. Srednjoškolsko obrazovanje steklo je dva i po miliona građana Srbije. Višu školu završilo je nešto više od 285.000 ljudi, a fakultetsku diplomu osvojilo je gotovo 412.000 žitelja Srbije.
– Danas se mora govoriti o funkcionalnoj pismenosti. A to, na primer, podrazumeva čitanje s razumevanjem. To podrazumeva i umeće komunikacije, jer se događa da ljudi govore istim jezikom, a ne razumeju se. Uz tu osnovnu i funkcionalnu pismenost, postoje i razne druge vrste pismenosti, poznavanje stranih jezika, informacionih tehnologija. I organizacija slobodnog vremena se uči. I to je jedan vid opismenjavanja. Onaj ko ne zna da organizuje slobodno vreme ne razlikuje se od životinja – objašnjava za naš list pedagog-didaktičar profesor dr Mladen Vilotijević.
Doživotno obrazovanje
I ukazuje na to da je zbog toga veoma važno doživotno učenje, koje može da bude stručno usavršavanje u okviru firme, uz rad i kroz rad, zatim samostalno, da čovek uči čitajući, istražujući, da se kulturno uzdiže odlaskom u pozorišta, galerije, muzeje... I institucionalno, pohađajući razne institute, centre, radničke univerzitete.
– Ovo doživotno obrazovanje ima sve više značaja u vremenu kada se veoma brzo rađaju nove profesije, a neke se stare struke gase. Čovek mora da se prilagođava zahtevima novog vremena, pa doživotno obrazovanje predstavlja pre svega pripremanje i učenje za sasvim drugu, novu struku – veli Vilotijević.
Ovaj vid obrazovanja je veoma razvijen u svetu, pre svega u zapadnim zemljama. I u Srbiji se shvatilo da je to vrlo važan segment obrazovanja. Finska je jedna od zemalja u kojoj se u tom pravcu najviše postiglo. Zbog toga je krajem prošle godine potpisana saradnja između grada Beograda i finskog grada Tampere u okviru koje će se ove godine otvoriti centar za stručno usavršavanje odraslih, kako se kod nas odrasli ne bi više opismenjavali samo na nivou osnovnih škola. I Vlada Srbije shvata da je obrazovanje odraslih srž socijalno-ekonomske transformacije i tranzicije društva. Da podsetimo, krajem prošle godine usvojen je dokument o razvoju obrazovanja odraslih.
Aleksandra Brkić
-----------------------------------------------------------
Prvi put zbirka zadataka na Brajevom pismu
Ministarstvo prosvete i sporta i "Prosvetni pregled" predstavili su zbirku zadataka za polaganje kvalifikacionog ispita za upis u srednje škole namenjenu deci koja imaju problema sa vidom, a koja je prvi put priređena u Srbiji na Brajevom pismu.
Reč je o elektronskom tekstu na CD-u, rekao je autor zbirke mr Tihomir Nikolić u razgovoru sa novinarima, dodajući da je za sada urađena zbirka zadataka iz srpskog jezika, a da će se za mesec i po dana pojaviti i zbirka zadataka iz matematike.
Prema njegovim rečima, pored Brajevog pisma i uvećanih slova, originalan tekst, koji je na CD-u urađen na ćirilici i latinici, moguće je pročitati i uz pomoć govornih zvučnih izlaza za kompjuter.
Nikolić je rekao da su ovi kompakt diskovi ustupljeni reprezentativnim ustanovama, kao što su škole za slepe i slabovide učenike i Savez slepih Srbije, dok će Savez slepih Vojvodine ovu zbirku sam prirediti za svoje učenike.
Govoreći o aktivnostima Ministarstva prosvete u narednom periodu, pomoćnik ministra za razvoj obrazovanja i međunarodnu saradnju Vesna Fila rekla je da je za ovu godinu pripremljen kalendar takmičenja i smotri učenika sa preciznim datumima i mestima njihovog održavanja na opštinskom, regionalnom i republičkom nivou.
U saradnji s "Prosvetnim pregledom" štampani su i pravilnici o nastavnim programima za osnovne škole, kao i zbirke zadataka za polaganje kvalifikacionih ispita za srednje škole.
Ona je rekla da će se u ponedeljak pojaviti i rešenja zadataka iz matematike, čime će učenici imati kompletnu pripremu za polaganje ovih ispita.
Direktor "Prosvetnog pregleda" Vesna Antelj najavila je da će u saradnji sa Ministarstvom prosvete, povodom Svetog Save, pokloniti 100 knjiga prosvetnim radnicima na Kosovu. (Tanjug)
[objavljeno: 16.01.2007.]
