Izvor: Politika, 07.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poštaru stigla bračna pozivnica
Ukoliko ne reše materijalne probleme, Negovan Milenković i Sanda Stevanović će napustiti Beograd i preseliti se u Paraćin
Kao student, Negovan je u Sopot odlazio u posetu tetki i od brata je čuo za devojku iz komšiluka. Prvi susret Sande Stevanović (1982) i Negovana Milenkovića (1979) nije, međutim, završen onako kako to romantične duše očekuju. Nisu razmenili brojeve telefona, jedno vreme se nisu viđali, a onda su se neplanirano sreli u kafiću, posle čega je, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kako kažu, „sve krenulo”.
Šest godina su zajedno, a poslednje tri godine su podstanari u Beogradu, u naselju Krnjača.
Negovan je rođen na Kosmetu, u Gnjilanu, a detinjstvo je proveo u Paraćinu, gde mu se nalazi porodična kuća. U Beograd je došao 1998. godine da studira Višu PTT školu. Posle diplomiranja, zaposlio se u pošti u Borči u kojoj radi tri i po godine.
Sanda je završila srednju ekonomsku školu i, pored bezbroj pokušaja da pronađe posao i probnog rada koji se nigde nije evidentirao, njena dokumenta su i dalje u Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Majka joj je nekada radila u preduzeću „Janko Lisjak”, sada je proglašena tehnološkim viškom, a na istom spisku nalazi se i otac koji je radio u obezbeđenju.
Za ovaj par manifestacija „Svadba za maštanje” došla je kao pravo, a možda i jedino moguće rešenje.
– Nije nam lako. Moja majka živi u Paraćinu, otac mi je umro 1994. godine. Sanda ne može da pronađe posao, ne prima platu, a život u Beogradu je skup – kazuje Negovan.
Za besplatno kolektivno venčanje koje se 4. maja održava na platou ispred Starog dvora u Beogradu čuli su na televiziji. Prijavili su se, odmah, još u decembru prošle godine. Međutim, posebno poverenje ulivalo im je dobro iskustvo prijatelja koji su se ranije venčali na ovakav način.
– Naš najveći problem je što ja nemam posao. Dva meseca sam radila kao pomoćni radnik u pošti, otpustili su me jer, kako kažu, nije bilo više potrebe za mojim radom. Preko omladinske zadruge sam radila u buticima, parfimerijama. Gazde zahtevaju probni rad, a u stvari samo te iskoriste da im pospremiš police i posle te bez ikakvog obrazloženja otpuste – jada se buduća mlada.
Ona ističe da voli da eksperimentiše u kuhinji, dok Negovan slobodno vreme provodi igrajući kompjuterske igre i čitajući ruske klasike.
Ako se budućem bračnom paru Milenković ne posreći da reše materijalne probleme, njihova ideja je da se posle venčanja iz Beograda presele u Paraćin.
– Nije bitno gde živiš, nego kako živiš. Neće nam biti svejedno, ali verujemo da su nam dole, ipak, veće šanse za bolji život – saglasni su Sanda i Negovan.
A. Marković
[objavljeno: 08/04/2008]
