Izvor: Politika, 11.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Postajemo sedeća nacija
Čak dve trećine Srba provodi slobodno vreme sedeći ispred televizora, kompjutera, u kafani… – Najmanje aktivni Beograđani i bogati
Čak dve trećine građana Srbije provodi slobodno vreme sedeći – ispred televizora, kompjutera, u kafiću, u fotelji čitajući knjigu... Od umora na poslu, u kući, teretani ili prirodi nedeljno se oznoji svega 25,5 odsto Srba. Najveći procenat zaposlenih koji imaju neki „sedeći” tip posla je u Beogradu – 44, 4 >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << odsto, a najmanji u zapadnoj Srbiji. Procenat zaposlenih sa takozvanim sedećim tipom posla je najveći među najbogatijima, 49,7 odsto, a u grupi najsiromašnijih je samo 12 odsto osoba.
Ovo su neki od podataka dobijenih istraživanjem zdravlja stanovnika Srbije, koje je sprovedeno na reprezentativnom uzorku 7.673 domaćinstva i više od 15.500 ljudi. Lekari upozoravaju da je očigledno vreme da se svi kao nacija zabrinemo zbog činjenice da se malo krećemo, malo se bavimo sportom, a u šetnju idemo automobilom. Srbija je nekada bila poznata kao nacija đaka pešaka, a danas na zabavu, posao ili poslovne sastanke odlazimo – automobilom, bez obzira na to što su razdaljine merljive dužinom koraka. Ako je za utehu, i prosečan Britanac pešači samo jedan sat nedeljno, a 21 odsto učesnika nedavno objavljenog istraživanja u Britaniji priznalo je da automobilom prelazi i vrlo kratke razdaljine, čak manje od pola kilometra.
O nedovoljnoj fizičkoj aktivnosti kod nas se nije dugo razmišljalo, niti je tu činjenicu neko dovodio u vezu sa nastankom pojedinih bolesti. Hipokineziju, kako se stručno naziva nedovoljna fizička aktivnost, Svetska zdravstvena organizacija je izdvojila kao samostalni faktor rizika koji ugrožava zdravlje i život. Lekari objašnjavaju da se pod konceptom fizičkih aktivnosti koje su u vezi sa zdravljem podrazumeva svako kretanje tela izazvano istezanjem mišića koje dovodi do značajnog povećanja potrošnje energije. To uključuje kako fizičku aktivnost u slobodnom vremenu, tako i fizičke aktivnosti u toku obavljanja poslova u kući i na poslu. „Sedeći” način života je nezavisan faktor rizika za bolesti srca i krvnih sudova, osteoporozu i neke vrste karcinoma. Pozitivne strane redovnih vežbi odražavaju se na srcu, u prevenciji karcinoma debelog creva, šećerne bolesti i depresije.
Naše najveće istraživanje zdravlja nacije, ali i stilova života i navika, pokazalo je da se najveći procenat onih koji vežbaju nalazi u starosnoj grupi do 54 godine. Kad je reč o fizičkoj aktivnosti na radnom mestu, 31,1 odsto zaposlenih sedi prilikom obavljanja posla i to četvrtina muškaraca i 40,6 odsto žena. Žene se mnogo više bave radom u kući i oko nje (72,4 odsto), provode vreme sa decom (51,6 odsto) i čitaju knjige (16,3). S druge strane, muškarci češće rade u polju (25,6 odsto), a za kompjuterom vreme provodi njih 9,7 odsto. Oni se više druže sa prijateljima (38,3 odsto), a bave se i individualnim i timskim sportovima (3,9 i 3,7 odsto ispitanika).
Eksperti SZO upozoravaju na posledice zanemarivanja fizičke aktivnosti. Kod ljudi koji ni u toku radnog, ni u toku slobodnog vremena nisu dovoljno aktivni, opšta smrtnost se povećava za dva i po puta, kod pojedinih vrsta karcinoma za tri, a u slučaju oboljenja srca i krvnih sudova smrtnost je veća čak 3,5 puta..
Za postizanje optimalnog efekta fizičke aktivnosti potrebno je svakodnevno ili bar tri-četiri puta nedeljno po 40 do 45 minuta vežbanja, koje angažuje sve grupe mišića. Minimum je 15 minuta. Mera za umerenu fizičku aktivnost je potrošnja oko 150 kalorija dnevno, odnosno oko 1.000 kalorija nedeljno kroz različite oblike aktivnosti – šetnju, vožnju bicikla, trčanje, plivanje, košarku, odbojku.
Kao opravdanje zašto se malo bave sportom i rekreacijom, ispitanici su naveli da im za to nedostaje slobodno vreme, da im je mesto stanovanja udaljeno od sportskih centara i da nema dovoljno šuma, parkova, igrališta....
O. Popović
[objavljeno: 12/04/2008]
