Izvor: Blic, 12.Jul.2010, 01:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Poslodavci ne daju radnicima odmor

Zaposlen sam već dve godine u jednoj privatnoj firmi. Međutim, poslodavac mi ne da da koristim godišnji odmor. Zato mi odmor samo na papiru traje od 30. juna do 19. jula, a ja na posao dolazim normalno. Ne mogu da ga prijavim jer se plašim da ne dobijem otkaz.

Priča N. M. (32) iz Beograda skoro da je identična mnogima u Srbiji. Poslednje istraživanje sajta za zapošljavanje „Infostud” pokazalo je da je svega 42 odsto radnika imalo na raspolaganju 20 zakonskih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << dana za odmor, dok je 13 odsto ljudi navelo da godišnji odmor uopšte nema.

Zaposleni se žale i da ne mogu da uzmu godišnji odmor kada to žele, kao i da se poslodavci trude da zadrže dužinu odmora na minimumu.

Zakonom o radu propisano je da zaposleni stiče pravo da koristi godišnji odmor posle šest meseci neprekidnog rada i ima pravo na godišnji odmor u trajanju utvrđenom opštim aktom i ugovorom o radu, a najmanje 20 radnih dana. Ako zaposleni koristi godišnji odmor u delovima, prvi deo koristi u trajanju od najmanje tri radne nedelje u toku kalendarske godine, a drugi deo najkasnije do 30. juna naredne godine. Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora se dostavlja zaposlenom najkasnije 15 dana pre datuma određenog za početak korišćenja odmora. U nekim firmama odmor može da traje i duže od 20 dana po osnovu doprinosa na radu, uslova rada, radnog iskustva, stručne spreme ili na osnovu drugih kriterijuma propisanih ugovorom o radu.

U Inspektoratu za rad kažu da ima pojava da poslodavci ne donose pismena rešenja o korišćenju godišnjeg odmora, već se pravo na odmor usmeno odobrava.

- Takođe je prisutna pojava da se ugovorima o radu utvrđuje pravo najčešće na zakonski minimum od 20 radnih dana, pa se u praksi zaposlenima ne daje da koriste prvi deo godišnjeg odmora u trajanju od najmanje tri radne nedelje, već po nedelju dana u delovima. Inspektorat za rad će preko svojih odeljenja tokom ovog i narednog meseca, u sklopu redovnih inspekcijskih nadzora intenzivirati nadzor i nad primenom odredaba Zakona o radu kojima se uređuju pitanja godišnjeg odmora - navodi Radovan Ristanović, direktor Inspektorata za rad.

Zakonom nije predviđena obaveza donošenja godišnjeg plana korišćenja godišnjih odmora za sve zaposlene, već poslodavac odlučuje u kom će periodu zaposleni koristiti godišnji odmor. Ali, prethodno treba da se konsultuje s njim o vremenu korišćenja odmora i ukoliko postoje mogućnosti, njegove potrebe treba da ispoštuje.

- Ukoliko poslodavac ne omogući zaposlenima korišćenje godišnjeg odmora do kraja tekuće godine i 15 dana pre početka odmora ne donese rešenje o korišćenju godišnjeg odmora, smatra se da je zaposlenom uskratio pravo na odmor i u tim slučajevima se podnosi prekršajna prijava protiv poslodavca.

Zakonom o radu za prekršaj je propisana novčana kazna u iznosu od 400.000 do 600.000 dinara za poslodavca sa svojstvom pravnog lica, u iznosu od 20.000 do 40.000 za odgovorno lice u pravnom licu. Novčana kazna u iznosu od 100.000 do 300.000 propisana je ukoliko je poslodavac preduzetnik - navodi Ristanović.

Ali od propisane kaznene politike nema mnogo vajde. Praksa pokazuje da sudije izriču mnogo niže sankcije, pa i ne čudi što se radnici plaše da prijave gazde.

Kako je po zakonu

- najmanje 20 radnih dana odmora

- najmanje 15 dana je rok da se dostavi rešenje o korišćenju odmora pre datuma određenog za početak korišćenja

- ako zaposleni koristi godišnji odmor u delovima, prvi deo traje najmanje tri nedelje

Najčešći prekršaji

- ne donose pismena rešenja o određivanju prava na odmor

- ako se i donese rešenje, ono se dostavlja u roku kraćem od propisanog zakonom

- najčešće se odobrava korišćenje prvog dela odmora u trajanju od dve nedelje

Nastavak na Blic...

B92: Poslodavci ne daju radnicima odmor