Izvor: Politika, 30.Jul.2008, 14:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poslednji ovčar na Vrtibogu
Branko Jovanović skoro pedeset godina svako leto provodi na Staroj planini, osim osamdesetak ovaca, gaji i kokoške
Pirot – Branko Jovanović (76) poslednji je čobanin na velikom Gostuškom savatu na staroplaninskoj visoravni Vrtibog. A nekada se na nepreglednim pašnjacima ove planine belelo na hiljade ovaca.
Čika Branko skoro pedeset godina svako leto provodi na Staroj planini. Osim osamdesetak ovaca, gaji i kokoške, a ima i psa. Sam je u daščari >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sa improvizovanim krovom od paprati i suvog bukovog lišća. Jedina odbrana od kiše je poveći najlon, prebačen preko te građevine. Pored je omanja prostorija u koju ulazi skoro puzeći, i u kojoj se u kacama čuva najkvalitetniji staroplaninski sir. Tu je i kokošarnik i nekoliko žica na kojima se suši veš i cedila za mleko i sir. Ozidao je i furunu, u kojoj peče hleb.
–Deca su otišla u grad tražeći bolji život. Dođu ponekad, ali žalosno je što ovo bogatstvo niko ne koristi – govori nam Branko, pokazujući travom bogate, blago zatalasane padine Vrtiboga. Ne plaši se, kaže, ni magle ni nevremena, koje ovde za tili čas ume da se stvori. Ni od vukova, kojih ima dosta u ovom delu planine, ne strepi: baš pre dve nedelje, priča nam, pucao je na jednog koji je došao skoro do vrata njegovog doma.
– Samo što sam legao, pas je počeo uznemireno da laje. Istrčao sam i opalio iz puške. Ne znam da li sam ga ranio, jer i mene vid izdaje – prepričava nam taj događaj.
Surov je život čobana na mestu gde retko kada neko navrati. Jovanović kaže da nikada ne bi mogao da živi samo u Gostuši, njegovom rodnom selu. Leti ode, ponekad, da obiđe malobrojne prijatelje, ali se ne zadržava dugo jer, kaže da dole „ne može da diše”. Zime, zbog veoma visokog snega i niskih temperatura na planini, ipak provodi u selu. Sada dani na Vrtibogu „liče” jedan na drugi. A nekada mu je, priseća se, supruga Dana pesmom ulepšavala dane.
– Nema je već sedam godina. Sada sve radim sam. Muzem ovce svakog jutra, a da nema ovog pametnog psa ne bi imao ko da stado potera ka meni. Pravim sir i kuvam. Kada ostanem bez hleba znam i da umesim... i tako iz dana u dan – govori Branko i dodaje da ne bi znao drugačije da živi. Sa ponosom pokazuje i nekoliko jaganjaca.
Poslednji ovčar na skoro 2.000 metara nadmorske visine provodi tako leta proizvodeći najkvalitetniji staroplaninski sir. Oko 600 kilograma završi na trpezama Piroćanaca, dok je u vreme kada je supruga bila živa proizvodnja bila petostruko veća.
Marija Penčić
[objavljeno: 26/07/2008]
