Izvor: B92, 06.Apr.2009, 14:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poslednji mlekadžija u Požegi
Požega -- U Požegi danas postoji samo jedan mlekadžija - devedesetogodišnji Miloje Vukajlović.
Mlekadžije koje raznose mleko prava su retkost jer je industrijalizacija omogućila da kupci biraju čiji će proizvod i sa kolikom masnom jedinicom kupovati. Međutim, Miloje Vukajlović, iako je zagazio u devetu deceniju, ne odustaje od svog zanata koji hrani njega i njegovu porodicu skoro 60 godina. Ako nije jedini, deda Miloje je sigurno najstariji još uvek aktivni mlekadžija.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
Neki Požežani su izračunali da je deda Miloje do sada prepešačio kao mlekadžija preko 210.000 kilometara.
Svakoga jutra u osvit zore, dok Požega spava, Miloje Vukajlović odlazi u štalu da pomuze kravu, a potom se sprema da svojim starim mušterijama u gradu odnese sveže mleko.
I po kiši i po snegu, bez dana izostanka, već 57 godina ovaj mlekadžija pešice prevali i po 10 kilometara, od Visibabe do Požege i nazad.
"Teško je i danas u mojoj 90. godini. Ali, mi to obavljamo. Snaje imaju svoje i sad ta generacija teško tome prilazi. Nismo u svađi, lepo smo i uvek mi ponude sve, ali u štalu ne”, kaže Vukajlović.
Ovoga vitalnog dekicu poznaju sve generacije Požežana, a njemu je neprijatno kada ne prepozna sve koji su odrasli uz mleko njegovih krava.
Vladan Bondžulić već tri decenije mleko kupuje isključivo od deda Miloja.
"I kad ima nekad viška kod kuće, on zovne mene, pa zet moj Aco ode i celu kantu donese”, kaže on.
"Deda Miloje kaže da mu je nalepši period života bio kada je sa suprugom i decom živeo u maloj brvnari, u kojoj danas stanuju ovce.
"Ovo ima kvadrata, ovako, tri puta dva – šest i dole je tri puta dva – šest, 12 kvadrata. Živeli smo ja, žena i troje dece”, priseća se on.
Kao mlekadžija, povrtar i nadničar, deda Miloje je, kaže, stvorio bogato domaćinstvo od koga će koristi imati i praunuci.
Iako je živeo u četiri Jugoslavije, on kaže da se u Kraljevini Jugoslaviji teže živelo nego danas, a jedino se u socijalističkoj Jugoslaviji radom moglo steći bogato imanje.
Tada je na ceni bilo i poštenje, koje je nestalo nakon raspada SFRJ.
