Izvor: Glas javnosti, 10.Okt.2008, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poslednja šansa za izbegavanje suđenja
BEOGRAD - Međunarodni sud pravde u Hagu zasedaće od 10. do 15. oktobra i to će biti poslednja prilika da se izbegne proces Srbije i Hrvatske - potvrđeno je Glasu javnosti u srpskom pravnom timu.
To će ujedno biti i poslednje većanje Suda uoči konačne odluke o svojoj (ne) nadležnosti po tužbi Hrvatske protiv naše zemlje, koju će saopštiti 18. novembra.
Sud će imati priliku da „preseče“ i odluči da ipak ne bude suđenja, jer su na strani Srbije tri ključna >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << argumenta - u vreme podnošenja tužbe Srbija (SRJ) nije bila članica Ujedinjenih nacija, niti članica Konvencije o genocidu, kao ni članica Statuta Suda - a samo država koja ispunjava sve ove uslove može biti tužena.
Hrvatska je, podsetimo, 2. jula 1999. godine pokrenula postupak protiv SRJ zbog navodne povrede Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida počinjenih na području Hrvatske od 1991. do 1995. godine.
Protivtužba
- Ima pojedinih pravnih mišljenja da bi Sud mogao da odbije naš zahtev za nenadležnošću jer smo vezani Konvencijom o genocidu, u kojoj bi mogao biti pridodat značaj običajnog prava u koje bi mogao da bude uključen i genocid. Dakle, pojedini pravnici smatraju da je Konvencija o genocidu ostala na snazi, iako tada nismo bili članica Konvencije. Ipak, moguće je da na predstojećem većanju Sud promeni mišljenje koje je zasada takvo da su veće šanse da odbije naš zahtev da se oglasi nenadležnim - objašnjavaju u pravnom timu.
Ukoliko se Sud oglasi nadležnim i zakaže proces Hrvatske protiv Srbije, naša zemlja će temeljno promeniti strategiju i najverovatnije podneti protivtužbu, koja je spremna.
- Naši pravni stručnjaci su paralelno sa pitanjem nadležnosti Suda proučavali hrvatsku tužbu i spremili protivtužbu, koja se godinama veoma ozbiljno radila. Protivtužba je veoma kvalitetna i argumentovana. Ako se Sud proglasi nadležnim, tada politički vrh Srbije mora da odluči da li će protivtužba biti podneta, jer to nije stvar pravnih stručnjaka - objašnjavaju za Glas u srpskom pravnom timu.
Sami se proterali
Na neophodnost protivtužbe, u više navrata je putem Glasa javnosti upozoravao i dr Milan Bulajić, predsednik Fonda za istraživanje genocida. On smatra da Srbija zbog političke nespremnosti nije podnela protivtužbu protiv Hrvatske za zločine koje su Hrvati počinili nad Srbima, iako je to morala da uradi.
- Ovako ispada da je Srbija kriva za „Bljesak“ i „Oluju“ i za progon 250.000 Srba iz Krajine i Hrvatske - ističe Bulajić za naš list. On kaže da bi u protivtužbi trebalo podsetiti na kontinuitet genocida nad Srbima od 1945. godine, posebno u periodu od 1990. do 2005. godine (zločini u Gospiću, na Koranskom mostu, Bjelovaru, Medačkom džepu, Maslenici, Lori...).
