Izvor: Politika, 28.Jan.2013, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poslednja šansa za bivše gigante
Najava ukidanja statusa preduzeća u restrukturiranju nova je briga za rukovodstva kraljevačke Fabrike vagona i „Magnohrom“, jer je uprkos potražnji njihovih proizvoda sasvim moguć i postupak stečaja
Kraljevo – Ne živi se od stare slave i davnašnjeg statusa industrijskih giganata kao što su, sve do devedesetih godina, imali kraljevačka Fabrika vagona i „Magnohrom“. Umesto nekadašnje proizvodnje od hiljadu vagona i više od četiri hiljade zaposlenih i, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u „Magnohromu“, 140.000 tona proizvedenih vatrostalnih opeka i oko pet hiljada radnika ovo su danas „radionice“. Istina, u Fabrici vagona radi 780 i u „Magnohromu“ 350 radnika, ali kapaciteti pogona su zaposleni na kašičicu. Radi se malo, zarađuje skromno, država im ne traži dugove jer su u procesu restrukturiranja, ali tome se bliži kraj. Šta posle juna 2014. godina za kada je najavljen prestanak tog statusa? Mogu li se sa dna podići ova dva kolektiva koji su nekada hranili čitav grad?
– Uradićemo program za samostalno poslovanje posle isteka perioda restrukturiranja. On će se zasnivati na činjenici da je u Srbiji planirano ulaganje u železnicu u narednom petogodišnjem periodu od oko 1,3 milijarde dinara. I tu će, valjda, deo kolača pripasti i ovom kolektivu jer, nesumnjivo će srpskim železnicama biti potrebni i novi teretni vagoni. Tu, naravno, računamo i na inostrano tržište. A novih strateških partnera za sada nema. Nema zainteresovanih kupaca za „srce“ ove fabrike, pogon vagonogradnje i procesne opreme, a pred privatizacijom su pogoni „Termoplastike“ i livnica – objašnjava nam Boško Slavković, direktor Fabrike vagona.
Inače, ovo preduzeće duguje bivšim i sadašnjim radnicima osam plata, odnosno oko 2,5 miliona evra, a državi još više. Ima i viška oko tri stotine radnika ali sve to, tvrde, može biti prevaziđeno i, uz povratak kadrova i ugovaranje novih poslova, moguć je povratak na uspešno poslovanje.
Što se „Magnohroma“ tiče, tamo su šanse još veće. Za fabriku vatrostalnih opeka i sintera ima zainteresovanih kupaca, ali i oni sada kalkulišu: da li kupovati iz stečaja ili statusa firme u restrukturiranju, kada se prodaje samo imovina, bez dugova. Kupci se, takođe, raspituju i za fabriku elektrotermičkih proizvoda i sa jednim će, kako doznajemo, uskoro početi preliminarni pregovori. Istina, „Magnohrom” duguje oko 1,7 milijardi dinara, najviše državi, državnim preduzećima i bankama, ali se računa na prodaju bez tog tereta.
Povoljnost je što ova fabrika ima inostrano tržište, posebno pogon za proizvodnju opeka i sinter magnezita koji trenutno ne radi, ali je prošle godine, izvozom navedenog magnezita, ostvaren prihod od oko 3,5 miliona evra. To je čist izvoz, bez uvoza domaćih sirovina jer u sklopu „Magnohroma“ posluju i rudnici. To je posebno primamljivo za potencijalne vlasnike, pa se očekuje i skoriji tender za novu privatizaciju vatrostalnog pogona.
– Gradska vlast nema obavezu i prevelike ingerencije kada je privreda u pitanju, ali je neshvatljivo da se za sudbinu ove dve fabrike samo pojedini funkcioneri interesuju. Sada je krajnji momenat da više pažnje, i to kompletna lokalna vlast, ovome posveti i zatraži pomoć od nadležnih u državi kako bi opstale ove dve fabrike, čiji proizvodi imaju strateški značaj – ističe Zvonko Tufegdžić, sekretar Regionalne privredne komore u Kraljevu.
Miroljub Dugalić
objavljeno: 29.01.2013.
