Izvor: B92, 05.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Posledice naftne mrlje
Sofija, Beograd, Bukurešt -- Inspekcija naredila NIS-u da ispita ispravnost rezervoara za naftu i naftne derivate u Prahovu, NIS tvrdi da ima dva izvora zagađenja.
Inspektori Vodoprivredne inspekcije su jučerašnjom kontrolom utvrdili da se na ispustu iz rezervoara u Prahovu ne izliva mazut u Dunav, a ispust je zatvoren džakovima peska, navodi se u sapštenju Ministarstva poljoprivrede. NIS tvrdi da do isticanja energenata nije došlo i da ima dva izvora zagađenja.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
U saopštenju Vodoprivredne inspekcije se navodi i da su predstavnici Republičkog hidrometeorološkog zavoda uzeli uzorke vode iz Dunava oko pogona u Prahovu, kao i uzorke iz četiri rezervoara za naftu i derivate nafte.
Međutim, Naftna industrija Srbije saopštila je da je iz instalacije Prahovo u Dunav istekla manja količina smeše mazuta i atmosferske vode i da je u rezervoaru na kojem se "dogodio akcident bilo lagerovano samo ulje za loženje, srednje s-mazut".
"Odgovorno tvrdimo da do isticanja drugih energenata nije došlo. Činjenica da je uzorkovanjem i ispitivanjem kvaliteta vode utvrđeno prisustvo dve vrste zagađujućih materija, i nafte i mazuta, govori u prilog tome da postoje dva izvora zagađenja", piše u saopštenju NIS-a.
Dodaje se da je 2. oktobra u 20 časova primećeno da da se "preko ispusnog kolektora izlila određena manja količina smeše mazuta i atmosferske vode".
"Odmah je sprečeno dalje isticanje i angažovano preduzeće koje vrši čišćenje i saniranje obalnog prostora", piše u saopštenju, u kojem se dodaje da ta smeša istekla iz rezervoara "R-5" na instalaciji Prahovo.
NIS je naveo da je u toj kompaniji "odmah pokrenuta interna istraga kako bi bili ustanovljeni razlozi i stepen odgovornosti" i da su "sve odgovorne službe na terenu".
U donjem toku Dunavu je 2. oktobra primećena naftna mrlja, za koju je Ministarstvo poljoprivrede Srbije utvrdilo da je istekla iz pretovarne instalacije NIS-a u Prahovu.
Katastrofalne posledice zagađenja
Direktorka Zavoda za zaštitu prirode Lidija Amidžić kaže da će posledice zagađenja Dunava biti katastrofalne. Ona je kazala da će ekološku štetu na Dunavu biti teško sanirati, a da sanacija biti završena tek kad se priroda sama obnovi.
"Svuda gde bude prošla ta naftna mrlja posledice će biti veoma štetne i za vodeni ekosistem i za priobalje Dunava. U tom slučaju postoji čitav lanac odgovornosti, pre svega u Naftnoj industriji Srbije, a neko će morati da snosi odogovornost", kaže Lidija Amidžić.
Republička vodoprivredna inspekcija naredila je NIS-u da ispita ispravnost svih rezervoara za naftu i naftne derivate u Prahovu. Inspektori su jučerašnjom kontrolom utvrdili da na ispustu iz rezervorara u Prahovu nema ispuštanja mazuta u Dunav, a ispust je zatvoren džakovima peska, navodi se u sapštenju Ministarstva poljoprivrede.
U saopštenju se navodi i da su predstavnici Republičkog hidrometeorološkog zavoda uzeli uzorke vode iz Dunava oko pogona u Prahovu, kao i uzorke sadržaja iz četiri rezervoara za naftu i derivate nafte.
Bugarska će tražiti odštetu
Bugarska i Rumunija su najavile da će preduzeti zajedničku akciju i zatražiti finansijsku odštetu.
Ministar Bugarske za zaštitu okolinu i vodoprivredu Dževdet Šakarov najavio je danas da će njegova vlada tražiti odštetu od Srbije, smatrajući je odgovornom za zagađenje Dunava naftnom mrljom.
"Zahtev se zasniva na osnovnom ekološkom principu da odštetu plaća onaj ko zagađuje. Znamo izvor zagađenja i normalno je da tražimo odštetu jer će čišćenje iziskivati ogromna finansijska sredstva", dodao je on.
Rumunija je juče optužila Srbiju što nije obavestila rumunske zvaničnike o zagađenju na Dunavu, kako to predviđaju međunarodne konvencije koje su potpisale obe zemlje, a u cilju blagovremenog preduzimanja potrebnih mera.
Rumunija je posebno napomenula da je to "treći put da rumunska strana nije informisana o zagađenju na Dunavu".
Zagađivač mora da prijavi
Direktor Direkcije za vode u Ministarstvu poljoprivrede Srbije Nikola Marjanović kaže da je rumunska strana delimično u pravu što se tiče dešavanja s isticanjem nafte u Srbiji.
"Zagađivač, u ovom slučaju, instalacija u Prahovu, bila je dužna da prijavi zagađenje. Izgleda da oni to nisu učinili na način na koji je to predviđeno. Zbog toga relevantne službe u Srbiji nisu bile u stanju da obaveste relevantne službe u Rumuniji", kaže on.
"Međutim, od momenta kada smo saznali šta se dešava, postoji veza između nas, rumunske i bugarske strane. Moglo bi se reći da je to potpuno suprotno od nekih situacija kada mi nismo mogli da prodremo do vlasti na suprotnoj strain id a dobijemo bilo kakvu informaciju”, kaže Marjanović.
O odšteti Bugarskoj i Rumuniji nije želeo da govori ni Miroslav Nikčević iz Uprave za zaštitu životne sredine. Na to pitanje i on je odgovorio kontraoptužbama.
"Sa kolegama iz Rumunije i Bugarske pokušavamo da utvrdimo kompletnu istinu i što je najvažnije da u budućoj saradnji sprečimo da se to ponovi", kaže on.
"Kada kažem 'to', mislim i na ono što se dešavalo pre nekoliko godina iz rudnika Bajamarej i još jedan je rudnik biuo u pitanju kada je pobijen živi svet u Tisi. Takođe imamo problem u Gradištu sa prekograničnim zagađenjem vazduha gde iz Rumunije dolazi velika količina nepoznatih materija."
.jpg)
