Izvor: Politika, 19.Jun.2010, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Posledica krize – „bumerang” deca
U svetu sve je više mladih bračnih parova koji se, zbog problema u otplati kredita, vraćaju roditeljima. – Težak suživot u višegeneracijskim porodicama
„Mama, tata…vratio sam se”, rečenica je koju sve češće izgovaraju mladi Evropljani koji su prisiljeni da se sa koferom i – „koferčetom” u vidu bračnog druga i(li) naslednika vraćaju na spisak stanara sopstvene porodice i sizifovsku borbu sa plaćanjem rente za stan ili vraćanjem kredita ostave za neka >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sretnija ekonomska vremena. Ako je verovati evropskim demografskim grafikonima sve veći broj mladih se pod teretom krize vraća u svoju momačku ili devojačku sobicu, pa ih sociolozi nazivaju „bumerang decom“ koja su trampila lepotu samostalnog života za komfor roditeljskog doma.
Fenomen „Lesi se vraća kući“ za nijansu je prisutniji u mediteranskim zemljama, gde su porodične veze „toplije“ i u kojoj se neguje poseban emotivni odnos prema porodici kao najvažnijoj instituciji, a sociolozi upozoravaju da bi ova kolateralna posledica svetske ekonomske krize mogla da utiče na dodatno smanjenje nataliteta na najstarijem kontinentu.
Vera Despotović-Stanarević, rukovodilac Savetovališta za brak i porodicu pri Gradskom centru za socijalni rad, u šali kaže da kod nas nema mnogo „bumerang dece“, jer naši „ptići“ ostaju u roditeljskom gnezdu i nakon zasnivanja sopstvene porodice. Ona se, međutim, sa pravom uozbilji kada objašnjava do kakvih sve posledica dovodi život u višegeneracijskoj porodici.
„Kriza koja je ovim prostorom suvereno vladala celu dve decenijeuticala je na prinudno vraćanje mladih bračnih parova u roditeljski dom, a dve generacije pod istim krovom nisu bez razloga nazvane – timom koji gubi. A u večitom derbiju između starijeg i mlađeg dueta, sa terena porodičnih konflikata kao poraženi neretko odlazi – mlađi par. Naime, iskustvo naših bračnih terapeuta govori da je život u zajednici jedan od glavnih uzroka razvoda u našoj sredini, a zanimljivost vezana za bračnu terapiju glasi da većina partnera, kada se stavi pred ili-ili životni izbor, bira razvod, odnosno ostanak u roditeljskog domu. Zbog toga i kažemo da prisustvo dve porodice na istom spisku stanara povećava verovatnoću da se životna bajka na temu ’živeli su srećno i zadovoljno do kraja života’ završi u brakorazvodnoj sudnici“, ističe naša sagovornica.
Zbog čega je život u zajednici najveća pretnja bračnoj harmoniji?
„Zato što u višegeneracijskoj porodici stalno lebdi pitanje – ko je tu ’glavni’ i čija pravila moraju da se poštuju (počev od toga šta će se kuvati za ručak, preko teme – šta će se gledati na TV do određivanja kada je vreme za odmor, a kada za posetu). U ovakvoj situaciji najčešće puca najmlađi brak jer je to najlabavija i najnemoćnija relacija, budući da su svi ostali odnosi ’zacementirani’ nekoliko decenija”, objašnjava naša sagovornica, dodajući da je veoma teško crtati psihološke „granice“ i (iz)boriti se za samostalnost kada roditelji u svojim rukama drže ključeve od porodičnog „trezora“, odgovara naša sagovornica.
Poredeći srpsku i evropsku „bumerang decu” naša sagovornica konstatuje da mladima u Evropi neuporedivo teže pada povratak u roditeljsko gnezdo, jer se vaspitavaju u samostalnom duhu, a njihov povratak teško pada i roditeljima koji su isplanirali svoju starost.
„U našoj kulturi roditelji ’lepe’ decu psihološkim ’lepkom’ za sebe, a potomke najčešće odgajaju uz ’ja sam se za tebe žrtvovao’, iz čega sledi poruka – ’ti meni treba da vratiš taj dug’. Prirodno bi bilo da se taj generacijski dug vraća tako što osoba vodi računa o svojoj porodici, ali kod nas lojalnost ’stanuje’ na roditeljskoj adresi, zbog čega mnogi mladi bračni parovi rešavaju da žive u višegeneracijskoj porodici – kako bi vodili računa i o ostarelim roditeljima i o deci”, ističe Vera Despotović-Stanarević.
Katarina Đorđević
objavljeno: 20/06/2010
