Izvor: Glas javnosti, 04.Okt.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Posla uvek ima
LOZNICA - Da nije postavljena telefonska govornica uz samu vodenicu „Radaljac“, čovek bi pomislio da vreme u Donjoj Ploči stoji, i da se poslednjih dve stotine godina ništa nije promenilo u okolini potočare koja već dva stoleća melje brašno i hrani Lozničane koji drže do zdrave hrane. Odvajkada je iz pravca Zajače predstavljala stanicu pred ulazak u varoš Loznicu. Sada, posle toliko godina, mnogi su u nedoumici da li je ova vodenica, sagrađena još u 19. veku, na početku ili na kraju >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << grada. Jedno je izvesno, vodenični kamen se i danas okreće, a džakovi su i dalje puni kukuruznog, belog ili žutog, pšeničnog ili ražanog brašna, prvoklasnog kvaliteta.
- Pre tri godine sam iznajmio vodenicu s namerom da dopunim kućni budžet i poboljšam standard porodice koji je u tom trenutku zavisio od „Viskozine“ crkavice. Nisam se nadao da ću opstati, ali moj san da radim kao vodeničar se ipak ostvario. Maštao sam još kao dete da ću jednog dana sagraditi svoju vodenicu i da ću u njoj provoditi penzionerske dane, ali nije loše ni ovako. Posla, hvala bogu, ima i danas, jer sve više ljudi dolazi da kupi integralno brašno, a i sve je više onih koji brinu o svom zdravlju i ishrani - priča za naš list Vojislav Voja Nikolić (51), proveravajući kvalitet samlevenog brašna.
Starosedeoci i komšije pamte da je vodenicu, koja je pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika i čiju spoljašnost nije dozvoljeno menjati, do sada „držalo“ desetak vlasnika i da je njen huk nešto na šta su se navikli. Melodiju koju komponuje okretanje vodeničnog žrvnja upotpunjuje samo cvrkut ptica i žubor reke Štire, udaljene dvadesetak metara dalje.
PREVOZNIK I VODENIČAR
- Pričaju komšije da je vodenicu sagradio izvesni Crnogorac koji ju je kasnije prodao Lozničaninu Radomiru Stefanoviću. Stefanović se bavio vodeničarskim zanatom skoro sedam decenija, a za njim su se smenjivali novi vlasnici sve do početka devedesetih godina prošlog veka kada je kupuje poznati autoprevoznik Milutin Radaljac. Po njemu vodenica u Donjoj Ploči i danas nosi ime, a današnji vlasnik je Milutinov sin Željko - kaže vodeničar Voja, koji pauzu za ručak provodi u sobici posmatrajući teniski meč na portabl televizoru.
Česti gosti u vodenici su i rekreativci koji šetnju koriste da posete ovaj svojevrstan dokaz prolaznosti vremena. Svrate, kaže Voja, da pokažu deci kako izgleda vodenica, ali i „pravi čika vodeničar“. Vrata na vodenici su zatvorena samo noću, kada nema posla, dok preko dana svako može da svrati, uđe, pogleda i izađe bez ikakvih problema i bez obzira što trenutno Voja nije tu.
- Vodenica ima svojih čari i to je ono što me tera da u njoj radim. Ima dosta posla i oko održavanja, a zarada pokriva osnovne potrebe. Mlevenje se naplaćuje kroz ujam od 20 procenata. Često me pitaju kako smem da spavam noću u vodenici, aludirajući na razne bajke o vešticama i vampirima, a ja im odgovaram da ih do sada nisam sreo i da najslađe zaspim uz muziku „vodeničnog kola“ - kaže Voja u nadi da će tako i ostati.
.jpg)
