Izvor: Glas javnosti, 15.Sep.2011, 07:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Posebna evidencija za izbegle
BEOGRAD - Predstavnici 104 izbeglička udruženja predali su Vladi zahtev da se na popisu stanovništva na posebno evidentiraju izbegli i prognani iz bivše Jugoslavije.
Predsednik Koalicije udruženja izbeglica Miodrag Linta rekao da bi tom odlukom trebalo da budu evidentirani i građani Srbije oštećeni u imovinskim i drugim pravima u tim državama, kao i da bude popisana njihova oduzeta, nestala ili uništena imovina.
Linta je naveo da se procenjuje da bi na evidenciji bilo >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << više od pola miliona Srba izbeglih iz Hrvatske, BiH i Slovenije, preko 100.000 oštećenih građana Srbije koji su imali kuće, vikendice ili su tamo stekli deo radnog staža.
Prema njegovim rečima, udruženja traže i da se izbeglim i prognanim i oštećenim koji žive u trećim zemljama a ima ih više od 50.000 omogući evidencija putem diplomatskih predstavništava Srbije.
"Od premijera tražimo da odgovori šta je sa materijalom sa popisa imovine izbeglih i prognanih iz 1996. godine koje je organizovalo Ministarstvo pravde SR Jugoslavije, gde je i da li je obrađen i da li postoji zvaničan izveštaj o vrednosti imovine izbeglih i prognanih Srba i ostalih građana", kazao je Linta.
Od Vlade tražimo da podrži zateve iz Peticije izbeglih i prognanih Srba koju je potpisima podržalo 70.000 oštećenih, kazao je on i dodao da je u peticiji nabrojano 12 ključnih problema više od 600.000 što izbeglih i prognanih što onih sa oštećenim pravima.
"Tražimo da Vlada usvoji predlog Rezolucije o poštovanju ljudskih prava izbeglih i prognanih Srba iz Hrvatske i da ga uputi u Skuštinsku proceduru a cilj Rezolucije je da stvori okvir da se otvori dijalog sa Hrvatskom za pronalaženje pravičnog rešenja za naše probleme", kazao je Linta.
Izbeglička udruženja obavestila su Cvetkovića da su od decembra 2010. do juna 2011. godine prikupila 70.000 potpisa podrške oštećenih građana koje su dostavili i predsedniku Srbije Borisu Tadiću, predsednici Narodne skupštine Slavici Đukić-Dejanović, kao i relevantnim ličnostima u međunarodnoj zajednici (Evropska unija, Savet Evrope, OSCE i dr).
Linta je ocenio da nije dobro što Vlada vodi politiku popuštanja prema Hrvatrskoj i da bi ona trebalo da bude politika čistih računa koja jedina može da dovede do procesa pomirenja.
.jpg)
