Izvor: Blic, 03.Apr.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Posao za 14.000 radnika
Posao za 14.000 radnika
BEOGRAD - Iako u Srbiji, prema podacima s kraja prošle godine, ima više od 900.000 nezaposlenih, poslodavci neretko muku muče kako da za neka radna mesta nađu odgovarajući kadar. Tako je za prva dva meseca ove godine oglašeno 76.000 slobodnih radnih mesta u republici, a popunjeno samo 62.000, što znači da za skoro svako peto mesto nije nađeno odgovarajuće kadrovsko rešenje.
Odgovarajući na pitanje zašto se neka radna mesta >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << teško popunjavaju, Srđan Andrijanić, načelnik Odeljenja za posredovanje pri zapošljavanju u Republičkom zavodu za tržište rada, za 'Blic' kaže da je jedan od važnih razloga deficitarnost nekih zanimanja. Na listi razloga zatim slede niske zarade koje poslodavci nude, neredovne plate kao i otežani uslovi rada. Međutim, kao otežavajući faktor ponekad se javlja i određeno radno iskustvo koje poslodavci traže, ali i poznavanje rada na računaru i znanje stranih jezika. Prema njegovim rečima, u celoj priči nije nebitna ni slaba pokretljivost naših ljudi koji nisu baš voljni da zbog mogućnosti zaposlenja promene sredinu. Bitnu ulogu u tome svakako igra i ekonomski faktor, jer je mala verovatnoća da će se uz posao dobiti i stan, a to znatno uvećava troškove života,, posebno u situaciji kada se radi o niskim platama. Tako, recimo, lekari ili medicinske sestre kojih ima na evidenciji nezaposlenih u Beogradu ne žele da idu u unutrašnjost, pa čak ni izvan užeg gradskog jezgra Beograda u Lazarevac i Mladenovac, na primer.
Kada je reč o deficitarnosti kao razlogu za slabu popunu radnih mesta, Andrijanić navodi da se među visokostručnim kadrom u deficitarne mogu svrstati ekonomisti sa ispitom za računovođu, arhitekte sa položenim stručnim ispitom, zatim profesori matematike, muzike, engleskog jezika, fizičkog vaspitanja, ali i veterinari. Među svršenim srednjoškolcima nedovoljno je konfekcijskih, zubnih i farmaceutskih tehničara, a od zanimanja gde se traži manji stepen stručnosti nedostaju krojači, stolari, bravari, mesari, zatim armirači, tesari, zavarivači i uopšte građevinski radnici u proizvodnji. S prvim lepim danima i startom građevinske sezone krenula je potražnja za građevincima, međutim, preduzećima iz ove grane nije nimalo lako da dođu armirača, zavarivača, tesara. Željka Vuković-Zelenović, načelnik Odeljenja za posredovanje pri zapošljavanju u beogradskoj filijali Zavoda, za 'Blic' kaže da građevinci ne prihvataju svaki posao, jer su svesni da su traženi, pa mogu da biraju za koga će da rade, a ingerencije Zavoda su takve da ih ne mogu naterati da prihvate svaki posao koji im se nudi.
- Građevinski radnici koji rade u proizvodnji su jedni od retkih za koje se može reći da ih i realno nema dovoljno. Radnici iz ove struke koje mi imamo na evidenciji su uglavnom iz firmi u stečaju, stariji su i narušenog zdravlja i normalno je da se poslodavci neće otimati za njih. S druge strane, oni mlađi dobijaju stipendije još dok su na školovanju, dakle, čeka ih siguran posao, tako da je radnika građevinca u Beogradu teško naći - kaže Zelenovićeva.
Ni obuke i prekvalifikacije koje Zavod i njegove filijale organizuju ne pomažu da se popuni praznina za ovom strukom iz jednostavnog razloga što praktično niko ne želi da se obučava za proizvodna zanimanja. Kako reče Željka Vuković-Zelenović, 'kada organizujemo obuku za rad na kompjuterima ili učenje stranih jezika, onda nemamo problem sa obezbeđivanjem potrebnih kandidata. Međutim, kada je reč o obuci za rad u proizvodnji zanimanja jednostavno nema'. R. Marković Najtraženija informatika
Programima obuke u beogradskoj filijali Zavoda za tržište rada lane je obuhvaćeno 2.174 nezaposlena. Najveći broj njih 1.150 prošao je osnovnu informatičku obuku, specijalističku 111, strane jezike učilo je 230, za mali biznis obučavalo se 98 nezaposlenih, za elektronsko poslovanje 31, a 554 za druga zanimanja. Ovi programi planirani su i za ovu godinu, samo s nešto većim brojem kandidata, a u Zavodu najavljuju i obuke za ovlašćene računovođe i organizatore sportskih aktivnosti. Gimnazijalcima najteže do posla
Među nezaposlenima koji imaju najviše problema da nađu posao u Zavodu za tržište rada ističu svršene gimnazijalce. Do radnog mesta teško dolaze i generacije određenih profila koje su se školovale po tzv. usmerenom školovanju. U Zavodu napominju da se u poslednje vreme teže nego ranije zapošljavaju kadrovi sa završenom višom školom. Nasuprot njima dobru prođu imaju pravnici, ekonomisti, profesori, trgovci, ugostitelji, tapetari, farbari, tekstilci...
