Izvor: Danas, 14.Sep.2015, 21:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Posao u partizanskom stilu
Pune 54 godine radim u kulturnom novinarstvu ove sredine, ali me stid obuzme kad vidim koliko su se mediji srozali, moralno, profesionalno, pa i materijalno. A ovo završno je izgleda koren srozavanja. Povodom republičkog otkupa knjiga za javne biblioteke, najvažniji listovi i mediji (od Politike pa do RTS-a) nikad nisu objavili elementarne podatke o tome koliko knjiga se našlo pred komisijom, koliko je ponuđeno bibliotekama i šta je konačno otkupljeno.
Sa stanovišta medija, >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << bilo je važno da se objavi da je sredinom leta 175.037 novih knjiga našlo put ka 178 javnih biblioteka. Ogromna većina biblioteka nema drugih načina da obnovi svoj fond knjiga, jer su lokalne zajednice u velikim ekonomskim nevoljama, a ono što većina biblioteka dobija iz budžeta jedva pokriva račune za vodu, struju i grejanje.
Ali, punih 30 dana nakon završenog otkupa prvi rafal je ispalio jedan ozloglašeni tabloid: objavio je fotos Marijane Mateus i čuđenje da je njena knjiga ponuđena za otkup. Javila mi se telefonom neka novinarka ovog tzv. lista i pitala kako je to moguće. Morao sam da joj objasnim da takva knjiga ne postoji, na listi predloga je memoarska knjiga čuvenog fudbalera i trenera Lotara Mateusa. Onda me je pitala za knjige Aleksa Fergusona i Mateje Kežmana. Rekao sam joj da su to odlične knjige, mi smo fudbalska nacija i dobro bi bilo da na pravim primerima vidimo kako se gradi sjajna sportska karijera. Uzgred, objavljeno je da je na listi predloga knjiga loto-devojke Suzane Mančić. Rekao sam da sam iznenađen i da nam je u brzini promakla greška. Otišao sam u knjižaru, kupio knjigu (izd. Vulkan) - to je čisti treš, ali u njoj nema ništa nepristojno, ona govori o ljubavi kao ličnom izboru, o važnosti porodice i slično. Ova knjiga je po izboru bibliotekara, njihovom voljom, otkupljena u 112 primeraka. Što u ukupnom zbiru iznosi samo 0,3 odsto ukupnog otkupa. Sledeća dva meseca to je postala osnovna tema o otkupu, kao da smo knjigu stavili u obaveznu lektiru, kao da smo podmetnuli paklenu mašinu.
Mi živimo u jednom razorenom društvu, pukle su sve membrane i građanski obziri. Politika nije ni slovo objavila o načinu i rezultatima izbora, ali je na gotovo celoj stranici svog subotnjeg kulturnog dodatka objavila tekst jednog pisca koji je hteo da bude duhovit, pa je u krupnom podnaslovu objavljeno šaljivo pitanje da li bi predsednik komisije poneo na plažu knjigu S. M., Fergusona, Kežmana. Naravno da ne bih, kao ni knjigu tog pisca (Srđan Reljin), ali zar se na to svelo procenjivanje o značaju otkupa!
A komisija, ne samo ove godine, radi u partizanskom stilu (jurnjava da se u roku od sedam radnih sesija probere prva ponuda bibliotekarima). Razlog za jurnjavu je jasan: valja što brže obaviti otkup da republički organi ne bi u međuvremenu "pojeli" ponuđeni iznos za otkup. Bilo bi gospodski ali i neodgovorno odbiti učešće u ovakvim uslovima. Pre tri godine kad me je ministar Ivan Tasovac zamolio da prihvatim rad u ovoj komisiji, napre sam odbio, objašnjavajući da mandat od četiri godine nije u skladu sa mojim godinama. On je to odbio, računajući da se šalim.
Bio sam prethodno predsednik iste ove komisije 2006. godine, i od tada neprekidno slušam prigovore kako je dvostepeni izbor knjiga (konačni izbor prave bibliotekari) pogrešan, jer mnogi smatraju, čak i moj cenjeni prijatelj i izvrstan izdavač Branko Kukić, da bi komisija morala da sama izabere knjige, lišavajući bibliotekare prava da i oni kažu svoje. Taj prosvećeni apsolutizam ne samo da je uvredljiv za bibliotečki sastav koji trenutno vodi plansku politiku svojih ustanova. Ne znam koja bi komisija imala hrabrosti, građanske i moralne, da probere knjige unutar predviđenog budžeta. To bi bio apsolutizam bez presedana. I bilo bi nemoguće tako nešto sprovesti: tek bi onda deo izdavača ogorčeno krenuo sa pričama o lobiranju i privatizaciji jednog ukusa. Obaška, što bi to bilo nemoguće sprovesti. Zašto recimo vranjanskoj biblioteci nametati knjige koje možda već imaju iz nekog prethodnog izdanja, zašto nekim bibliotekama u manjim mestima nametati teorijska dela za koja one nemaju radoznale čitaoce...
(Nastavak u sutrašnjem broju)
