Izvor: B92, 12.Feb.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Posao i dete s posebnim potrebama
Niš -- Roditelji dece sa posebnim potrebama posle isteka bolovanja često daju otkaz ili svoje dete smeštaju u neku socijalnu ustanovu.
Takvi roditelji po zakonu imaju pravo da budu na bolovanju dok dete ne napuni pet godina, a zatim moraju da se snalaze. Petogodišnja Emilija Arsić, koja će morati ceo život da provede u kolicima, stanuje sa roditeljima u iznajmljenoj kući u Prokuplju. Njoj je potrebna 24-časovna pažnja, koju sada nema ko da joj pruži jer je njena majka >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Biljana morala da se vrati na posao.
Kada se obratila za pomoć Ministarstvu za socijalna pitanja, majka je dobila odgovor da postoje ustanove za čuvanje takve dece: "Ja ne znam kakav bi to roditelj bila kad bih ja svoje mentalno zdravo dete dala u takvu ustanovu, koje je sa mnom provelo pet godina. Ne znam kako bih ja izdržala, a i ona jer ona je mentalno zdrava, ona sve zna, jedino što ne može na nogama da stane", kaže Biljana Arsić.
Zakon joj omogućava da radi pola radnog vremena i da dobija pola plate. Ali, kako ona kaže, takav zakon nije od velike pomoći, pogotovo kada Emilija krene u školu. Stvarna pomoć bi bila kada bi roditelji takve dece mogli duže da koriste bolovanje: "Hraniteljske porodice, ustanove koje čuvaju takvu decu, dobijaju novčana primanja na osnovu te dece i plus mi se odričemo te tuđe nege pošto su ona tamo, dajemo ustanovi, a mi kao roditelji koji želimo da se staramo o takvoj deci ne možemo da dobijemo ni 65 odsto mesečnog primanja i da čuvamo našu decu. Ne razumem zbog čega."
Iste probleme ima i šestogodišnji Vojislav, koji je slep. Dok su roditelji na poslu, njega čuva nešto starija sestra. On skoro godinu dana čeka na otvaranje obdaništa za decu sa posebnim potrebama u Prokuplju. Njegova majka Dušanka Stojković kaže da ozbiljno razmišlja da napusti posao. Ni sami roditelji ove dece, ali ni novinari nisu uspeli da u Ministarstvu za socijalna pitanja pronađu sagovornika za ovu temu.Na pitanje da li ima drugove ili drugarice koji joj dolaze, Emilija kaže: "Pa baš i nemam. Ja bih volela da sad pođem u školu i da imam neke drugare."
