Izvor: Vostok.rs, 04.Jul.2015, 12:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Portret srpskog vojnika
04.07.2015. - Gardu je u poslednjih pet godina napustilo 130 vojnika po ugovoru
„Rado ide Srbin u vojnike. Dva ga vuku, a trojica tuku...”, već decenijama peva Bora Čorba, ali ovdašnja statistika može da ga demantuje. Na jedno slobodno mesto u Vojsci prosečno konkurišu četiri kandidata, podaci su Ministarstva odbrane. Vojne uniforme su sve više popularne, ali na to znatno utiče slaba ponuda na tržištu rada, kriza i besparica. Mnogi u kasarnu uđu očekujući lagodan >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << državni posao sa osmočasovnim radnim vremenom, što u nekim jedinicama predstavlja misaonu imenicu.
Vojnički hleb je težak, nedovoljno plaćen i cenjen. Baš zbog toga, ali i iz ličnih razloga, svake godine kapiju za sobom poslednji put zatvori 550 profesionalnih vojnika. Vojnik po ugovoru ima najteži položaj od svih zaposlenih u Vojsci, ukazalo je iskustvo sindikalaca.
Baš iz tih razloga, pitali smo Ministarstvo odbrane kako izgleda prosečan profesionalni vojnik, koliko dugo traje njegova obuka i koliko to košta državu?
Prema njihovim podacima prosečan „ugovorac“ ima 31 godinu, završio je srednju školu, u vojsci radi između 10 i 20 godina, a zarađuje jedva 30.000 dinara. Visoku stručnu spremu ima svega 2,5 odsto vojnika po ugovoru, a diplomu osnovne škole oko četiri odsto njih. Profesionalni vojnici obnavljaju ugovore svake tri godine, a ovaj posao mogu obavljati do 40 godine. Plata vojnika po ugovoru jeste mala i apsolutno nesrazmerna njegovoj odgovornosti, ali redovna primanja, beneficirani radni staž, zagarantovano socijalno i zdravstveno osiguranje, neki su od razloga koji čine ovo radno mesto privlačnijim. Najveće interesovanje za posao u Vojsci tradicionalno vlada u Beogradu, Kraljevu, Nišu i Vranju, dok je manji odziv za jedinice u Bačkoj Topoli i Novom Pazaru.
Ipak, sindikalci tvrde da, ukoliko bi privreda radila bolje, u kasarne bi kandidati ulazili veoma retko.
– Najveći problem je u činjenici što profesionalni vojnik ne može da bude zaposlen na neodređeno vreme, nema pravo na stan, a sa četrdeset godina može da ostane bez službe. Borimo se za promenu zakonskih odredbi jer postoje mnoga radna mesta na kojima profesionalni vojnik može da radi do kraja radnog veka i da dočeka penziju. Po posebnoj odluci ministra, vojnik po ugovoru može da radi u Vojsci do 50 godine. Trenutno je zaposleno 1.160 takvih ljudi, ali na tim mestima oni neće dočekati penziju. Kada stupe u šestu deceniju, ostaju na ulici – objašnjava Novica Antić, predsednik Vojnog sindikata Srbije.
Od 2010. godine kada je zvanično počela profesionalizacija vojske ugovore je potpisalo 7.494 profesionalna vojnika, a službu je napustilo oko 2.700 njih. Javna je tajna da najviše odlaze mladići koji rade u najopterećenijim jedinicama. Poznato je da Garda, koja nas je predstavljala na Paradi pobede u Moskvi, godinama „kuburi“ sa ljudstvom. Pripadnici ove elitne jedinice obezbeđuju značajne ličnosti i objekte, stražare ispred Predsedništva, dočekuju i ispraćaju delegacije stranih država... Spisak njihovih dužnosti veoma je dugačak, a ovu elitnu jedinicu je u poslednjih pet godina napustilo 130 vojnika po ugovoru. Momci iz Gardijskog bataljona imaju veliki broj prekovremenih sati, dužnosti obavljaju po snegu, kiši ili najvećoj žegi, ne gubeći svest o tome da svaka njihova greška može biti kobna.
– U sličnim problemima nalaze se i mnogi drugi vojnici. Stotine prekovremenih sati ne mogu da naplate, niti da iskoriste kao odmor, a svake tri godine strahuju da li će im komandant produžiti ugovor – nastavlja svoju priču Antić.
Vojnike dodatno demorališe i činjenica da su preopterećeni poslovima koji ne spadaju u njihovu nadležnost. Ponekad danima čiste kasarnu, kuvaju kafe ili odnose poštu, a trebalo bi da imaju obuku. Neretko se požale „pa nisam došao u vojsku da kuvam kafe“...
Činjenica je da bi starešine trebalo da se bore da svaki kvalitetan vojnik pokuša da dobije podoficirsko mesto i da gradi karijeru. Ukoliko zauvek napusti kasarnu, državi donosi dodatni trošak. Teško je proračunati koliko država izdvaja za obučavanje svakog vojnika, kažu predstavnici Ministarstva odbrane. Poznato je da obuka nišandžije tenka košta oko 240.000 dinara, a najveći trošak predstavlja cena projektila.
U poslednjih pet godina podoficirski čin dobio je svega 341 vojnik (od kojih je 26 žena). Da bi dobili šansu za napredovanje u karijeri i stalan radni odnos, vojnici moraju da odrade barem jedan ugovor od tri godine i da završe Liderski i Osnovni kurs za podoficire.
Najveći problem, tvrde sindikalci, leži u činjenici da mnogi vojnici trpe mobing na poslu jer o njihovom radnom mestu odlučuje isključivo komandant. Svaka njihova pogrešna reakcija može dovesti do toga da ostanu bez budućeg ugovora ili eventualnog podoficirskog čina. Situacija bi sigurno bila drugačija ukoliko bi uspela da se iskoreni kruta podela na oficire, podoficire i vojnike i kada bi zaposleni u Vojsci jedni druge počeli da gledaju kao kolege. Uz uzajamno uvažavanje i poštovanje.
Jelena Popadić,
politika
.jpg)
