Izvor: Politika, 17.Avg.2015, 08:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Portret bez rama: Muhamed Jusufspahić
Muftija s Dorćola
Musliman je bogoljub, ne veroljub. Te reči muftija srbijanski Muhamed Jusufspahić, zamenik reis-ul-uleme Islamske zajednice Srbije, često je koristio kao odgovor na poslednjih meseci učestala pitanja koja mu novinari upućuju o džihadu, Islamskoj državi, terorizmu, vehabijama... U toj muftijinoj dihotomiji, bogoljub, onaj koji ljubi Boga, ljubi i sva Božja stvorenja – ne seče im glave. Veroljub, onaj koji ljubi veru, može postati zaslepljen tom ljubavlju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i početi da istrebljuje „nevernike” kako bi dokazao odanost veri. Svaka religija ima svoje bogoljube i veroljube, ali nijedan Bog, kako god ga zvali, nije Bog mržnje, nego ljubavi, Jusufspahićeva je poruka.
Zbog toga srbijanski muftija u rabinu Isaku Asijelu i svešteniku Aleksandru Sekuliću, iz kabineta srpskog patrijarha, ne vidi „nevernike”, već prijatelje s kojima voli da popije kafu. Gde drugde nego na Dorćolu, delu Beograda za koji je muftija sudbinski vezan. Ne samo zbog toga što se tamo nalazi stara muslimanska bogomolja Bajrakli džamija, već zato što mu je, dok je tamo odrastao, Dorćol ušao u krv i dao ovom verskom velikodostojniku specifičan šeretsko-mangupski šmek kojim je začinio ozbiljnost i dostojanstvo verske funkcije na kojoj se nalazi.
Muftija Jusufspahić tako se 2010. godine mangupski isprečio nameri veroučitelja Islamske zajednice u Srbiji, koju je predvodio muftija Muamer Zukorlić, s kojim je često razmenjivao teške reči, da napravi protest ispred zgrade Vlade Srbije u Nemanjinoj. Veroučitelji su hteli da pokažu da su diskriminisani jer ih nema na listi Ministarstva prosvete, a Jusufspahić je okupio svoje imame da pokaže da diskriminacije nema. Novinarima je košarkaškim žargonom objasnio: „Oni su hteli da daju tricu, a mi ćemo im sada lupiti bananu”. Ponekad, inače, govori kao da je sedeo u kafani s piscima Stanislavom Vinaverom ili Rastkom Petrovićem. Kao kada, na primer, novinara pita: „Kad je crta smrtna?”, doslovno, ali lucidno prevodeći odomaćeni engleski izraz „deadline”, krajnji rok.
Za svog oca starog muftiju Hamdiju Jusufspahića rekao je da je ceo život bio na vetrometini. Danas, kada je Muhamed Jusufspahić postao jedan od najprepoznatljivijih muslimana u Srbiji, slično kao i njegov otac, s tim statusom nasledio je i onu vetrometinu. Kada za jedan nedeljnik izjavi „ja sam srpski patriota”, deo muslimana u Srbiji napada ga da je poslušnik režima, dok deo branitelja srpstva analizira pridev „srbijanski” iz njegove titule. Napadaju ga i zbog toga što je musliman i zbog toga što je patriota.
Poslednjih meseci Jusufspahića nezvanično najavljuju kao prvog ambasadora Srbije u Saudijskoj Arabiji. Sudeći po retkim izjavama koje je tim povodom davao medijima, Muhamed Jusufspahić voljan je da svojoj kolekciji balkanskih vetrova doda i one pustinjske.
Jelena Čalija
