Izvor: RTS, 03.Jun.2015, 19:54   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Porodične svađe trauma za decu, kako im pomoći

Svako šesto dete, prema statistikama, žrtva je porodičnog nasilja. Nisu nepoznati ni zločini nad tek rođenom decom. Kad se ne izađe iz začaranog kruga nasilja i ne pruži odgovarajuća stručna pomoć, opominju stručnjaci, posledice po zdravlje i psihu deteta su trajne.
Povodom Međunarodnog dana dece–žrtava nasilja, ombudsman saopštava da se više od 3.500 porodica u Srbiji nalazilo na evidenciji >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << centara za socijalni rad, uglavnom zbog zanemarivanja i fizičkog zlostavljanja.

Prema statistikama, više od 73 odsto muškaraca nasilnika u detinjstvu je bilo zlostavljano, a čak 50 odsto devojaka postaju žrtve, pokazuju statistike.
Nekim ženama nasilje je deo svakodnevice. Zbog patrijarhalnog vaspitanja, zbog toga što su i same kao deca bile svedoci maltretiranja majke, ali i zato što ne veruju da će ih iko zaštititi, teško donose odluku da napuste nasilnika. Neke od njih, na taj korak su se odlučile jer su njihova deca bila ugrožena.
"Maltretirao ga je, vređao ga da je nesposoban, bacao o pod iz čista mira", priča jedna od žrtava.
Psihički je bilo dovoljno da dete sluša galamu, lupanje po kući, navodi još jedna od majki koje su bile žrtve nasilja i objašnjava da je to ostavilo posledice po njeno dete.
Žrtve su želele bolje za svoju decu.
"Svakako sam želela bolje za svoje dete, da ne gleda svakodnevnu dreku. Dešavalo se i da me prebije pred detetom", priča jedna majka za RTS.
Zajedno sa majkama, utočište u Sigurnoj kući trenutno je pronašlo osamnaestoro dece.
Vesna Stanojević, koordinatorka Savetovališta za borbu protiv nasilja u porodici, kaže da se, u okviru mogućnosti, pruža ono što je neophodno – idu, na primer, u škole koje su blizu sigurnih kuća.
"Nikad niko, makar se ja ne sećam, a setila bih se jer je to važno, nije posebno obratio pažnju na decu i na neki način evidentirao njihove potrebe. Ono što mi deci omogućavamo to je ono najosnovnije", rekla je Stanojevićeva.
Psihološkinja Sigurne kuće Mirjana Vuksanović Cimeša kaže da je potrebno da se sa decom kontinuirano radi.
"Ono na čemu ja insistiram to je da im pojačam samopouzdanje, da prepoznamo njihove potrebe i radimo na tome kako bi se oni integrisali i prosto uključili u jednu socijalnu sredinu", objašnjava Mirjana Vuksanović Cimeša.
Fizičke rane zacele, ali one na duši ostaju. Deca gube samopouzdanje, agresivnija su, a ono što je dominantno jeste strah.
Zoran Milivojević, psihoterapeut, kaže da i normalna svađa može da traumatizuje dete.
"Roditelji koji često zaboravljaju da je tu dete, jedno ili dva deteta, treba da razgovaraju sa decom, da objasne deci da se mama i tata vole, ali se ne slažu o nekim stvarima", ističe Milivojević. 

Nastavak na RTS...