Izvor: Blic, 10.Jun.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Porodice postale i utočišta za zločine
Porodice postale i utočišta za zločine
BEOGRAD - Iako bi trebalo da bude najsigurnije utočište, porodica je ponekad prostor nepojmljivih užasa koji ubistvima doživljavaju vrhunac. Ubistva članova porodice su najčešće posledica dugotrajnog psihijatrijskog oboljenja nekog od članova, pri čemu porodica dugo nije primećivala šta se zapravo dešava. Tako porodica postaje utočište za bolest i njenu ekspanziju do najtragičnijih dimenzija - kaže za 'Blic' psihijatar >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Međunarodne mreže pomoći Vladimir Milošević, komentarišući učestala ubistva u krugu porodice.
Poslednji u nizu zločina dogodio se krajem prošle nedelje u Beogradu, kada je Dušan Martinović (49) ubio suprugu Mirelu (42), sina Aleksandra (18) i ćerku Eriku (16), a zatim izvršio samoubistvo. Razlog ovog stravičnog zločina zasad nije poznat. Prema pretpostavkama policije se Martinović je ukućane ubio dok su gledali televiziju, ispalivši im hice u leđa. O ovakvim slučajevima, objašnjava doktor Vladimir Milošević, najčešće govorimo pošto se oni dogode, pa su i zaključci bazirani na pretpostavkama i sličnim iskustvima.
- Do ubistava u porodici dolazi najčešće zbog ljubomore, usled halucinacija koje obolelom 'naređuju' da napadne ukućane, pod dejstvom alkohola i pojedinih droga, kao i u slučaju teških poremećaja ličnosti zbog kojih su ljudi skloni nasilnom ispoljavanju potrebe za kontrolom bliskih osoba. Često se dešava da šokantan efekat onoga što je uradio počinioca vrati svesti, te on preplavljen osećanjem krivice izvršava samoubistvo, ili se pak radi o sumanutim doživljavanjima porodice kao jedinstvenog bića koje se uništava - objašnjava naš sagovornik.
Slađana Dragišić-Labaš, magistar socijalnih nauka na Institut za neuropsihijatrijske bolesti 'Dr Laza Lazarević', kaže da postoji niz faktora samoubistava, a poznato je i šta pojedince goni na samoubistvo:
- Kod mladih su to najčešće konflikti između roditelja, razvod, odlazak majke, smrt roditelja, strah od neuspeha i kazne, nezaposlenost, nesrećna ljubav, ali i psihijatrijske bolesti i prisustvo suicida u užoj i široj porodici. Poslednja istraživanja donela su zaključak da značajni faktori koji doprinose suicidu jesu alkohol i razne droge.
Ona objašnjava da je suicid veoma kompleksna pojava vredna društvene pažnje. - Kod nas nije vidljiva društvena briga zbog porasta broja samoubistava. Na osnovu šestogodišnjeg praćenja osoba koje su hospitalizovane u Institutu 'Dr Laza Lazarević', možemo da pretpostavimo koji su razlozi za pokušaj samoubistva kod mladih, a koji kod starih. Kod mladih je to povezano s lošim porodičnim relacijama, nezaposlenošću, poremećenim sistemom vrednosti, što stvara osećaj beznađa i psihoza. Kod starijih od 65 godina izdvaja se osećaj usamljenosti, loši odnosi s decom, pad standarda, smrt bliskih članova porodice ili depresija - kaže Slađana Dragišić-Labaš i napominje da stopa samoubistava u SRJ - jedno na 100.000 ljudi - od 1990. do 1997. godine uopšte nije zanemarljiva.
- U proseku je to srednja stopa, ali je u počeku posmatranog period iznosila 12,8, a maksimum je zabeležen na kraju 1994. godine kada je u užoj Srbiji iznosila 22,6 - kaže ona.
Kada je reč o suicidu starih za ovaj period u užoj Srbiji, stopa za muškarce bila je od 58,6 pa sve do 73,3 na kraju 1991. godine. Maksimalna stopa suicida kod starih žena je 29,6.
- Iako se čini da stopa suicida kod mladih od 15 do 34 godine, koja je 15,3 za muškarce i 5,6 za žene, nije velika u odnosu na stare, to ipak govori o varljivosti statistike. Mladi mnogo češće od starijih pokušavaju samoubistvo, a stariji ga češće izvrše. Zbog toga je zaista potrebna briga i pažnja društva - upozorava naša sagovornica. Prema njenim rečima, kod nas postoje tri rizične grupe - stari, mladi i ratni vojni invalidi iz ratova od 1991. do 1995. godine, koji su i dalje veoma rizična grupa. Među ratnim invalidima, kojih je 1997. u Beogradu bilo 2.000, zabeleženo je 20 puta više samoubistava nego među ostalom populacijom.
- Stopa samoubistava iz godine u godinu raste, što govori da su dosadašnje mere prevencije dale skromne rezultate - zaključila je naša sagovornica.
Faktori rizika za samoubistvo ispituju se 'psihičkom autopsijom'.
- To je detaljno ispitivanje svih aspekata života radi utvrđivanja faktora koji su vodili samoubistvu. U različitim studijama žrtava samoubistva 'bilo koji psihijatrijski poremećaj' bio je prisutan od 81 do 95 odsto, pa samoubistvo zbog toga spada u fenomen koji je najbliži psihijatriji - kaže dr Vladimir Jović iz psihijatrijske ordinacije 'Media'. U psihoanalitičkoj teoriji samoubistvo se opisuje kao okretanje agresije prema sebi. 'Tihi rad nagona smrti je nevidljiv, osim u njegovim derivatima - zavisti, pohlepi, ljubomori i, naravno, najeksplicitnije u samoubistvu, ili u ubistvu članova porodice', kaže dr Jović. S. Stefanović
Kritični kiša i nizak pritisak
Svakih 40 sekundi u svetu se dogodi jedno samoubistvo. Podaci Svetske zdravstvene organizacije iz 1993. godine, rađeni u 186 zemalja, ukazuju da žene tri puta češće od muškaraca pokušaju, a muškarci tri puta češće izvrše samoubistvo. U mnogim zemljama jedan od pet glavnih uzroka smrti mladih jeste samoubistvo.
Nacionalna, verska i religijska pripadnost utiču na suicidnost. U svetu najvišu stopu imaju belci, hrišćani i Jevreji, a najviše pogođene države jesu Šri Lanka, Mađarska i Finska sa preko 60 samoubica na 1.000 stanovnika. Samoubistva se najviše dešavaju u proleće i početkom leta. Kritični su posleponoćni sati, kišovito vreme i nizak pritisak. Ugroženi i sami lekari
Rizična grupa sklona suicidu jesu oboleli od najtežih oblika depresije, zatim stariji koje pate od neizlečivih bolesti, alkoholičari i ljudi u trenutnoj krizi koji ne vide rešenje za probleme. Interesantno je da su u istoj grupi i lekari. Razlog tome je što u slučaju da su hronično oboleli znaju šta ih čeka, pri čemu su im dostupniji medikamenti za samoubistvo. Primera radi, ruku na sebe digao je i jedan od osnivača Svetskog udruženja za prevenciju samoubistava.
Psihijatar Jovan Bukelić opisao je u knjizi 'Deca pakla' da narkomani često, kada rasprodaju sve od imetka, uredno obučeni i umiveni odlaze u hotel, iznajmljuju sobu, ležu na krevet i ubrizgavaju 'zlatni metak', dozu od koje se nikada neće probuditi.
