Izvor: S media, 18.Jan.2011, 10:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Porastao broj azilanata iz Srbije u Nemačkoj
U Nemačkoj je prošle godine 4.978 gradjana Srbije zatražilo politički azil. Kako je saopštilo ministarstvo unutrašnjih poslova u Berlinu, to je za 756,8 odsto više nego 2009. godine kada je 581 državljanin Srbije u Nemačkoj podneo zahtev za azil.
Kako je saopštilo ministarstvo unutrašnjih poslova u Berlinu, to je za 756,8 odsto više nego 2009. godine kada je 581 državljanin Srbije u Nemačkoj podneo zahtev za azil.
Istovremeno je u decembru, >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << posle ponovljenih upozorenja nemačkih vlasti i mera za sprečavanje zloupotrebe prava na azil, broj zahteva iz Srbije opao na 711 (posle 1.159 u novembru).
Broj gradjana Makedonije koji su 2010. zatražili politički azil u Nemačkoj, prošle je godine porastao za čak za 2.162,4 odsto - sa 109 na 2.466.
U slučaju obe zemlje, prevashodno je reč o pripadnicima romske nacionalne grupe, iz Srbije preko 95 odsto.
Ukupno je prošle godine u Nemačkoj 41.332 ljudi podnelo zahtev za politički azil. To je za skoro 50 odsto više nego 2009. i treće uzastopno godišnje povećanje.
Najviše podnosilaca zahteva došlo je prošle godine iz Avganistana, Iraka, Srbije, Irana i Makedonije. Potom slede Somalija, Kosovo, Sirija, Turska i Rusija.
Savezni ministar Tomas de Mezijer je povodom objavljivanja statistike za 2010. naglasio da "i ubuduće oni koji su politički progonjeni mogu da budu sigurni da će u Nemačkoj naći sigurno utočište".
Smanjen broj azilanata iz Srbije
Ministar je dodao i da su "2010. u velikom broju azil zatražili gradjani, pre svega oni iz Srbije i Makedonije, kod kojih nema pretpostavki za priznavanje tog statusa" i najavio da će "ovi zahtevi i ubuduće dosledno i brzo biti odbijani".
Cilj je da se "smanji dužina boravka bez pravne osnove u Nemačkoj i time rasterete javni budžeti". Prošle godine ni jedan državljanin Srbije u Nemačkoj nije dobio azil, kao ni povlašćeni status zaštićenog izbeglice.
Nemačke vlasti su još u oktobru ocenile da veliki broj državljana Srbije i Makedonije azil traži pre svega sa namerom da potom iskoriste novčanu pomoć koju država plaća odbijenim azilantima koji pristanu da se dobrovoljno vrate u domovinu.
Ta pomoć iznosi 600 evra za odrasle i 300 evra za decu, uz plaćene putne troškove. Ona nije zakonska obaveza, već dobrovoljno davanje nemačkih vlasti i više se ne isplaćuje gradjanima Srbije i Makedonije.
Krajem prošle godine je i više nemačkih političara upozorilo vlasti u Srbiji da bi moglo da se zatraži preispitivanje odluke o ukidanju viza za njene gradjane, kao i za gradjane Makedonije, ako ne bude smanjena navala ljudi koji podnose zahteve za azil.
(Beta)
