Izvor: B92, 25.Apr.2010, 13:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Porast obolelih zbog zračenja
Beograda -- Za tri meseca više od 3 000 ljudi posetilo je ambulantu Centra za endokrinu hirurgiju KCS, najčešće tražeći pomoć zbog problema sa štitastom žlezdom.
Operisano je već tri stotine bolesnika i to u samo jednoj operacionoj sali. Stručnjaci najavljuju dalji porast obolevanja, pre svega zbog radioaktivnog zračenja kojem smo tokom bombardovanja bili izloženi. Broj pacijenata koji je tokom protekle tri godine prošao kroz ambulantu Centra za endokrinu hirurgiju, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << uvećao se za preko 50%.
Centar za endokrinu hirurgiju KCS jedina je ustanova na ovim prostorima koja se bavi hirurškim lečenjem endokrinih oboljenja, odnosno operacijama štitaste, paraštitaste žlezde, nadbubrežnih žlezda, tumora pankreasa.
Godišnje se u ovoj ustanovi, koja ima samo jednu operacionu salu, operiše više od hiljadu bolesnika iz Srbije ali i Republike srpske, Makedonije, Crne Gore.
"Imala sam visoki pritisak i mislila da je to bolest srca, napadi, angina, međutim ovde sam došla ustanovljena je štitnma odstranjena je i odlično se osećam", rekla je jedna pacijentkinja.
Promene u endokrinim žlezdama se sve češće otkrivaju, a lekari uočavaju dve osobenosti.
"Prvo je povećanje broja karcinoma štitaste žlezde kod mladih osoba, što se otprilike i očekivalo jer je od radijacije kojoj smo svi bili izloženi u toku 1999. godine prošlo više od deset godina, a posle deset godina pa sve do dvadeset godina od izloženosti radijaciji očekuje se porast karcinoma štitaste žlezde upravo kod mlađih osoba, jer je poznato da je posebno osetljiva na izloženost radijaciji štitasta žlezda kod dece i mlađih osoba” izjavio je šef operacionog bloka Centra za endokrinu hirurgiju, Vlada Živaljević.
Štitasta žlezda se operiše iz tri razloga: ako je toliko uvećana da u vratu vrši pritisak na druge organe i otežava njihov normalan rad. Ako je poremećena funkcija a lekovi ili terapija radioaktivnim jodom, ne pomažu. Treći razlog za hirurško lečenje su maligni tumori.
"I drugi trend koji zapažamo jeste da se javljaju ređe pacijenti sa uznapredovalim formama i agresivnim tumorima štitaste žlezde što je rezultat ranije dijagnostike”, rekao je Živaljević.
On je dodao da se promene u štitastoj žlezdi ultrazvukom verifikuju kod svake treće ili četvrte osobe a karcinomi štitaste žlezde su za razliku od toga relativno retki tumori sa godišnjom incidencom od 1-5 na sto hiljada stanovnika.
Ipak treba biti oprezan jer je štitasta žlezda ishodište i jednog od najagresivnijih tumora anaplastičnog karcinoma, a i mnogo bezopasniji i srećom najčešći, papilarni karcinom,leči se uspešnije ako je na vreme otkriven.
U Srbiji je nužno i da se štitasta žlezda ne operiše samo u Beogradu i da se ova vrsta hirurgije prenese i u druge centre, kako bi se pripremili za još veći broj pacijenata koji se očekuje
.jpg)
