Izvor: B92, 06.Jun.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Porast interne trgovine ljudima
Beograd -- Srbija i Crna Gora nisu napredovale u suzbijanju trgovine ljudima u proteklih godinu dana, pokazuje izveštaj Stejt departmenta.
Državna zajednica se našla u kategoriji dva, što znači da vlade u Beogradu i Podgorici ne ispunjavaju minimum standarda potrebnih za eliminaciju trgovine ljudima, ali čine značajne napore u tom smislu. U nevladinim organizacijama koje se bave tim problemom smatraju da najveću prepreku u borbi protiv trgovine ljudima predstavlja domaće >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << pravosuđe.
Srbija i Crna Gora i ove, kao i prošle godine, jeste zemlja porekla, tranzita i odredišta trgovine ljudima, a žrtve su uglavnom preko Hrvatske krijumčarene dalje u zapadnu Evropu. U izveštaju se posebno ističe da su u samoj državnoj zajednici romska deca najčešće žrtve trgovine.
Osim prostitucije, u izveštaju se navodi i da se romskom decom često trguje radi prinudnog prosjačenja. Aleksandra Jovanović, koordinatorka nevladine organizacije Astra, kaže da su Romi kao grupa ugroženiji zbog toga što su siromašniji u odnosu na ostatak stanovništva, ali da - prema podacima Astre - ne može da se kaže da su oni najčešće žrtve trgovine u zemlji: "Mi smo od marta 2002. pa do sada, koliko se bavimo pružanjem direktne pomoći žrtvama trgovine ljudima, identifikovali 208 žrtava i od tog broja Romi ne predstavljaju većinu. Takođe, interesantno je da su, prema našim podacima, 70 posto žrtava državljani i državljanke SCG. I ono što je u poslednjoj godini u porastu, to je interna trgovina ljudima. To se i u ovom izveštaju napominje - nije nužno da se pređu granice jedne države da bi neko postao žrtva. To znači da osoba može biti prodata iz jednog grada u Srbiji u drugi grad u Srbiji."
Dodatno zabrinjava činjenica da su sve češće žrtve trgovine deca. U poslednje dve godine procenat dece žrtava se kreće oko 44 odsto, što znači da polovinu svih žrtava čine mlađi od 18 godina, upozorava Jovanovićeva.
Major Mitar Đurašković, načelnik odeljenja u Upravi granične policije, kaže da je od 2000. urađeno mnogo u suzbijanju trgovine ljudima i zaštiti žrtava, i podseća da je u to vreme Srbija u izveštaju Stejt departmenta spadala u treću grupu zemalja: "Republika Srbija se nalazi u drugoj grupi zemalja, zajedno sa državama iz regiona, ali i sa državama EU, ali nikako se ne nalazimo u trećoj grupi zemalja, njih je 12, kojima prete sankcije zbog toga što apsolutno ništa ne čine na planu borbe protiv trgovine ljudima. Republika Srbija ulaže maksimum svojih kapaciteta što se tiče angažovanja državnih organa i nevladinih organizacija u borbi protiv trgovine ljudima i zaštite žrtava."
Aleksadra Jovanović iz Astre smatra da je policija dosta napredovala poslednjih godina, ali da je ključni problem pravosuđe, jer se ne primenjuju zakoni: "U pravosuđu postoje pojedinci koji se posebno zalažu i trude u određenim postupcima, ali to još uvek nije sistematski. Ja moram da pomenem da naši zakoni nisu toliko loši, ali je problem što se ne primenjuju."
U izveštaju se posebno ističe da učesnici u trgovini ljudima dobijaju relativno male kazne. Kada je reč o pružanju pomoći žrtvama trgovine, navodi se da je sav teret i dalje na nevladinom sektoru. Ocenjuje se i da država nije učinila dovoljno na prevenciji, jer su organizatori gotovo svih medijskih kampanja i treninga takođe nevladine organizacije. U 2005. u Srbiji je podneto 20 krivičnih prijava protiv 42 lica zbog izvršenja 23 krivična dela trgovine ljudima, kojima je oštećeno 26 žrtava, od čega je 11 maloletnih žrtava.
Stejt department je posebno izdvojio 12 država koje ne čine dovoljno u suzbijanju trgovine ljudima, pre svega prinudne prostitucije, među kojima su u većini slučajava žrtve deca, i drugih oblika prinudnog rada, a Nemačka je upozorena da bi morala više da uradi na sprečavanju navale prostitutki koje dolaze u tu zemlju uoči predstojećeg Svetskog prvenstva u fudbalu.
Prema procenama američkih agencija, više hiljada žena, mahom iz zemalja istočne Evrope, biće primoravano na prostituciju tokom mesec dana trajanja Mundijala.
Stejt department je procenio da je lane u svetu broj žrtava trgovine ljudima bio gotovo 800.000, i da su te osobe bile primoravane da rade ponižavajuće poslove u zemlji porekla ili su prokrijumčarene u druge zemlje pod izgovorom da će dobiti dobar posao ili im je obećana neka druga pogodnost. Većina žrtava su žene i deca.
.jpg)
