Izvor: Blic, 04.Jan.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
'Popravke' stomaka bez ikakve operacije
'Popravke' stomaka bez ikakve operacije
BEOGRAD - Oboljenja organa za varenje, zbog načina života, ishrane, nekretanja, ali i naslednih faktora, prema podacima zdravstvene statistike, svuda u svetu je sve više. Kod nas, 10 odsto ukupne populacije ima hronične tegobe zbog čira na želucu, 15 odsto zbog kalkuloze (kamen) u žuči, a bolesti pankreasa i ciroza jetre (najčešće zbog alkoholizma) takođe su u zabrinjavajućem porastu.
Jedan od naših vodećih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << stručnjaka u oblasti gastroenterologije, prof. dr Mirko Bulajić, u razgovoru za 'Blic' ističe da su najnovije dijagnostičko-terapijske metode, koje su poslednja reč savremene tehnologije, širom otvorile vrata efikasnijem lečenju i boljoj prognozi ovih oboljenja.
- Endoskopska dijagnostika i terapija otišle su daleko, pa se danas govori o mini-invazivnoj hirurgiji, koja je u svetu, a nadamo se da će i kod nas dobiti odgovarajuće mesto, potisnula klasične metode lečenja, velike operativne zahvate - ističe naš sagovornik i objašnjava da za zaustavljanje krvarenja iz čira na želucu i uklanjanje kamena iz žučne kese i žučnih puteva više nije neophodno hirurško otvaranje stomaka, jer se te intervencije mogu efikasno uraditi primenom endoskopije.
Stavljanje gumenih prstenova, proteza u delove creva koji su patološkim procesom ugroženi, izvodi se endoskopskim putem i daje odlične rezultate u lečenju, a spiralni skener i magntena rezonanca omogućavaju dobro obučenom lekaru da stvori sliku virtuelnog modela unutrašnjosti ljudske utrobe i razmotri sve potencijalne opcije lečenja - objašnjava dr Bulajić.
Da bi primena endoskopije i laparaskopije postala rutinska metoda lečenja, neophodna je široka edukacija lekara i osoblja, ali i bolja organizaciju celokupnog zdravstvenog sistema, kako bi nove metode postale svima jednako dostupne.
Jedan od koraka u tom pravcu načinjen je na međunarodnom skupu o digestivnoj endoskopiji, održanog poslednje sedmice septembra 2002. na VMA u Beogradu.
Direktor edukativnog kursa, koji je pratilo 350 lekara specijalista iz naše zemlje, ali i bivših YU republika, bio je prof. dr Džon Moris iz Glazgova, jedan od vodećih svetskih stručnjaka u ovoj oblasti. Predavači, od kojih su učesnici mogli da nauče mnogo o primeni novih metoda, bili su, između ostalih, i prof. dr Tom Akson iz Velike Beritanije, predsednik Evropskog udruženja gastroenterologa, i italijanski lekar prof. dr Alberto Mantori, predsednik Svetske asocijacije za laparaskopiju.
Jugoslovensko udruženje za gastroentrologiju, uprkos sankcijama, primljeno je u Evropsku asocijaciju 1998. godine, a prod. Bulajić je godinama urednik i stalni član uređivačkog kolegijuma najuglednijeg svetskog časopisa za gastroentrologiju (GWJ). Z.D. Marković Obavezni pregledi za sve
Razvijene zemlje čine mnogo da spreče pojavu bolesti, uvođenjem obaveznih kontrolnih pregleda i rane dijagnostike. Kongres SAD, na primer, usvojio je zakonski akt kojim se svaki građanin te zemlje, nakon 45 godina starosti obavezuje da jednom u pet godina ode na kolposkopski pregled (pregled debelog creva), čije troškove pokriva država, navodi dr Bulajić.
- Na taj način, na nacionalnom planu, štede se ogromna sredstva fondova zdravstvenog osiguranja, ali i troškovi socijalne pomoći za one kojima je ona, nakon operacije neophodna, ponekad do kraja života - ukazuje naš sagovornik.
