Izvor: Glas javnosti, 22.Feb.2011, 07:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Popis građana Srbije počinje 1. oktobra
BEOGRAD - Kad prvog oktobra po kućama krenu popisivači, proveriće se koliko građana Srbije živi u braku, koliko njih je nevenčano, ili u istopolnoj zajednici, ako to hoće da kažu. Statističari očekuju da će Srbija ostati među državama sa najstarijim stanovništvom u Evropi
Direktor Zavoda za statistiku Srbije Dragan Vukmirović izjavio je da svake godine postoji negativna stopa prirodnog priraštaja između 30.000 do 40.000 ljudi, tako da nije teško izračunati kakav je populacioni >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << trend.
"Ono što mi znamo i čega se pribojavamo jeste činjenica da se populacioni trendovi sporo menjaju", kaže Vukmirović za RTS.
Samo tri velike urbane oaze, Beograd, Novi Sad i Niš, godinama beleže priliv stanovništva, ali ne zbog prirodnog priraštaja. U zonu od Ljiga do Padinske skele, trbuhom za kruhom došlo je, u poslednjoj deceniji, oko 200.000 ljudi.
Demografi ističu da će država posle popisa znati sve o migracijama - koliko se zbog posla svakodnevno putuje u velike gradove, ko se iseljava i da li ima prostora za novo stanovništvo.
Vladimir Nikitović iz Centra za demografska istraživanja kaže da će veliki broj ljudi koji su sad pred kraj radnog veka, a to su one čuvene bejbi bum generacije, otići u penziju u narednih 5 do 10 godina. Prema njegovim rečima, osećaće se strašan manjak radne snage.
"To se neće moći nadomestiti ni porastom nataliteta u tom periodu, tako da je jako bitno da znamo koje stanovništvo odlazi koje dolazi, zašto je tako, da bi upravo država mogla da donosi adekvatne odluke u tom pravcu", kaže Nikitović.
"Migraciona komponenta je od presudnog značaja kada je u pitanju demografski razvoj zemlje najmanje narednih 20 do 30 godina", objašnjava Nikitović.
Pitanje "Da li imate problema u obavljanju svakodnevnih obaveza", razotkriće kako Srbija stoji sa invaliditetom.
Prebrojaće se podstanari, koji su izvor sive ekonomije. A da bi Srbija mogla u korak sa svetom, ispitaće se i koliko građani prate moderne tehnologije.
Sociolog Milan Nikolić kaže da smo izgubili 200.000 mladih ljudi koji bi doprineli razvoju Srbije.
- Oni, nažalost, sada doprinose nekim drugim zemljama, drugim ekonomijama, iako su ovde školovani. To je veliki gubitak. Ovim kvalitetnim popisom mi ćemo imati dobar uvid u te probleme i onda se nešto može raditi, a ako popis ne bude kvalitetan, onda ćemo, opet, imati nedoumice i kako ih rešavati - objašnjava Nikolić.
Prvi put će se popisati i beskućnici. Posle svih potpisanih sporazuma o readmisiji, utvrdiće se i koliko Roma živi na teritoriji Srbije.
Građani koji su u inostranstvu duže od godinu neće ući u spisak stanovnika.
