Izvor: Politika, 21.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ponovo zemljotres u Čačku
Iako je tokom februara tlo podrhtavalo u regionu Kikinde, Barajeva, Kosovske Mitrovice i Čačka, statistika kaže da se u Srbiji događa jedan zemljotres u dve godine
Od početka ovog meseca seizmološki aparati u Srbiji registrovali su nekoliko potresa jačine oko pet stepeni Rihterove skale. Zemljotresi su bili u regionu Kikinde, Barajeva, Kosovske Mitrovice i Čačka, gde je prvi registrovan na Sretenje, prošlog petka, a drugi juče ujutro.
Slavica Radovanović, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << direktor Republičkog seizmološkog zavoda, kaže da se, za razliku od potresa koji su prethodnih nekoliko godina najčešće pogađali seoska naselja i nenaseljene delove centralne Srbije, zemljotres prvi put osetio i u centru Čačka. Epicentar je bio pet kilometara jugoistočno od centra Čačka, na području sela Banjica, Viljuša i Trnava.
Naša sagovornica ističe da je uobičajeno da zemljotresi ove jačine budu praćeni naknadnim slabijim potresima, uz podsećanje da je zemljotres koji se pre nekoliko godina dogodio u dolini Zapadne Morave, sa epicentrom u Trsteniku, bio praćen serijom potresa narednih nekoliko meseci.
Ona objašnjava da se Srbija nalazi u zoni umerene seizmičke aktivnosti:
– Najjači zemljotres u Srbiji može biti od pet do šest jedinica Rihterove skale, nikako više. Oni nisu toliko jaki da se od njih ne možemo zaštititi kvalitetnom gradnjom pošto ne mogu da sruše zgradu. Mogu samo da je učine neupotrebljivom za život, ali niko neće ostati zatrpan, čega se ljudi najviše plaše.
„Često se greši pri procenjivanju intenziteta i jačine zemljotresa”, ističe ona. „Tako neki smatraju da se zemljotresi pojavljuju uvek na istom mestu, a u stvari se pojavljuju u istoj zoni, blizu mesta gde su se već dogodili”.
U Srbiji postoji 35 žarišta zemljotresa. Na osnovu njih znamo gde će se otprilike dešavati zemljotresi i u budućnosti.
Žarišta potresa još nisu objedinjena u posebne zone, koje označavaju mesta na kojima se događa veliki broj jačih zemljotresa. Za to nam je potrebno još podataka i još zemljotresa. Jedna žarišna zona bila bi, recimo, potes koji objedinjuje zemljotrese kod Rudnika, Mionice i onda ka zapadu ili istoku (u zavisnosti od podataka). Druga zona, na primer, biće zona u kojoj je Rudnik i sledeće mesto u blizini u kome se pojavi zemljotres. Još jedna zona je na Kosovu i Metohiji – duž Vranjske doline preko Uroševca i Gnjilana (gde su takođe bili zemljotresi (1921. i 2002), pa na istok.
U svetu se dnevno dogodi hiljadu zemljotresa, a statistika izvedena do februara ove godine kaže da se u Srbiji dogodi jedan zemljotres u dve godine. Mnogi od njih se i ne osete. Zemljotresi u Srbiji su mnogo slabiji od onih koji se dešavaju u Japanu ili Turskoj, a ni najjači zemljotres u Srbiji (šest stepeni Rihterove skale) ne može da sruši relativno dobro sagrađenu zgradu.
Jaki zemljotresi bili su 1893. u Svilajncu, 1922. u Lazarevcu. 1927. godine na Rudniku, zatim 1980. godine kopaonička serija i 1998. godine u Mionici. Svi ti zemljotresi imali su magnitudu manju od šest jedinica Rihterove skale i intenzitet od osam stepeni Merkalijeve skale. Radi poređenja, u Japanu ili Turskoj dešavaju se zemljotresi jačine sedam stepeni Rihterove skale. Na osnovu zemljotresa koji su se do sada kod nas dogodili, ali i na osnovu procene svetskih stručnjaka, kod nas neće ni biti jačih zemljotresa – ističe naša sagovornica.
[objavljeno: 22/02/2008]
