Izvor: RTS, 02.Jan.2019, 20:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ponosni hranitelji iz Jadranske Lešnice
U Jadranskoj Lešnici nadomak Loznice nedavno je obeleženo pola veka hraniteljstva. U tom selu trenutno je oko 50 hraniteljskih porodica, koje su, kažu, naročito ponosne na to što sa decom koju odgajaju ostaju prijatelji za ceo život.
Stanići su među prvim porodicima u Jadranskoj Lešnici koji su decu uzeli na hraniteljstvo. U kući od sedamdesetak kvadrata, pored svoje tri ćerke gajili su i tuđu >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << decu. Nisu mogli, kažu, da im pruže mnogo toga, ali jesu ljubav. Zbog toga su za većinu ostali, ne Dušanka i Rista, već mama i tata.
"Tako ja često kažem, da sam i snajka, i teta, i majka, a sad sam baka", kaže Dušanka.
Kroz njenu kuću je, kaže, prošlo dvadesetoro dece. "Neki su bili na duže staze, neki su bili privremeno, ali većinom su ostajali duže", priča Dušanka, koja se i dalje viđa sa njima.
Rista kaže da ih je voleo kao da su njegova deca: "Svu sam ja decu odgajio i voleo isto kao moju, bez razlike".
Hraniteljstvom se u Jadranskoj Lešnici sve češće bave i mladi. Dolaskom petnaestogodišnjeg Jovana, Lukići, kažu, više nemaju četiri, već pet članova porodice. Jovan se brzo uklopio i zbližio sa njihovom biološkom decom.
"Pomažu mu i pomagali su mu oko čitanja, učenja i sad kad nešto nije jasno u školi oni pomažu jedni drugome, idu zajedno i na treninge, idu zajedno i na izlete. Više tu nema razlike, nemaš ni osećaj da je on tek došao, kao da je oduvek nekako sa nama", rekla je Aleksandra Lukić.
Da je hraniteljstvo više od zanimanja govori i podatak da u Jadranskoj Lešnici ima primera u kojima su hranitelji na poklon deci ostavljali delove svog imanja, a oni su tu gradili kuće, osnivali porodice i ostajali da žive.
