Izvor: Politika, 31.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ponoć – najslavljeniji trenutak
Nijedan trenutak nije toliko slavljen kao čas kada se poklope velika i mala kazaljka i ona najbrža i najtanja, sekundara, tačno između brojki 1 i 2 u broju 12 na satu, na kraju 31. decembra i početku 1. januara. To nije najsrećniji, niti najznačajniji trenutak u životu svakog od nas, osim ako baš tada nismo dobili potomka ili se sudbonosno zaljubili, ali je trenutak kome se najviše ljudi raduje u isto vreme u jednoj vremenskoj zoni na planeti. To je sekund koji se dočekuje i ispraća hiljadama >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << vatrometa, milionima poljubaca i stotinama pampura što uz vrisak izleću iz šampanjskih flaša. Prethodi joj glasno i euforično odbrojavanje, za koje su najveće evropske metropole na centralnim trgovima postavile ogromne časovnike. A da se veselje ne bi svodilo samo na jedan jedini sekund, ljudi su se širom planete pobrinuli da osmisle kako da slave taj trenutak čitavog 31. decembra i, sutradan, 1. januara. Organizuju se karnevali, svečane parade i raznovrsni rituali. Španci kupuju grožđe, jer veruju da će ih tokom čitave godine pratiti sreća ako sa svakim otkucajem sata pred ponoć pojedu po jedno zrno grožđa. Italijani tradicionalno pred ponoć izbacuju iz domova sve što je staro i pokvareno, pa nije neobično na jugu Italije videti kako kroz prozor lete čak i veš mašine, televizori i polomljeni delovi nameštaja koji su mesecima čuvani da bi bili izbačeni 31. decembra uveče. Tako Italijani simbolično žele da se otarase svega što nije dobro i naprave mesta za novo i bolje.
U vreme smene stare i nove godine, ljudi širom planete postaju mnogo više svesni svojih želja i osećanja. Kao da je to već uslovni refleks, u ponoć zažmure i pomisle neku želju. Mnogi donose važne odluke ili obećavaju mnogo sebi i drugima, ali psiholozi upozoravaju da novogodišnje praznike ne treba idealizovati i da teško ostvarive želje kasnije mogu biti izvor velikog stresa. Treba se samo lepo provesti, a najzdravije je, kažu oni, gledati malu decu koja još veruju u čaroliju. Ona zaista misle da je poklone ispod jelke upravo ostavio lično Deda Mraz koji se baš ovog trenutka vratio kroz odžak i odleteo sa irvasima.
Možda je Nova godina momenat kada svi malo više nego inače razmišljamo o vremenu i planiramo nešto što ima veze sa vremenom i vremenskim rokovima. Neko razmišlja kako će upravo početi da štedi za letovanje ili da uči za januarsko-februarski ispitni rok.
Međutim, za mnoge od nas u Srbiji, koji nismo nikud otputovali, novogodišnji praznici su upravo period kada najviše traćimo vreme. Spajamo vikende sa prazničnim i radnim danima, noćima duže ostajemo budni, jutrima duže spavamo, danima više jedemo i duže nego inače gledamo televizijski program. Ušuškani u toplini doma, oslobođeni svakodnevnih obaveza, prvog dana gledamo bečke valcere, reportaže o dočecima širom sveta, filmske maratone, skrivene kamere i reprize novogodišnjih zabavnih emisija. Neki izlaze i šetaju, oni vredniji i više naspavani Beograđani porane u Ulicu otvorenog srca na kuvano vino i karneval.
Neki se 1. januara spremaju za "reprizu dočeka". Narednih dana obilaze rođake i drage prijatelje sa kojima mesecima ne stižu da se vide, ili ih pozivaju u goste, uz sitne poklone i neizostavne želje za dobro zdravlje i sreću. Vredne domaćice već se spremaju za Badnji dan i Božić, kupuje se sušeno i koštunjavo voće, badnjaci, pečeni prasići, žito. Zatim sledi slava Sveti Stefan, pa Srpska nova godina. Ako nekome u ovim prazničnim danima još "padne" i rođendan, eto još više razloga za slavlje. Tako umorni od proslava dočekamo Svetog Jovana, počesto i izbore, pa se onda mamurni i "natovareni" svi polako vraćamo "na svoje radne zadatke" i krećemo u novu godinu...
--------------------------------------------------------------------------
Prestupna godina
Nova 2008. je prestupna godina. Ima 366 dana, odnosno 29. februar koji se svake četvrte godine pojavljuje kao "dan viška" u projektovanju vremena. Zbog te male greške, ljudi rođeni 29. februara tek svake četvrte godine nemaju problem sa proslavom rođendana, a Islanđani su smislili običaj da se svakog 29. februara, dakle svake četvrte godine, sklapaju brakovi po sistemu "dame biraju". One tog dana prose svoje mladoženje koji, po običaju, ne smeju da ih odbiju.
Inženjeri vremena, staro indijansko pleme Maja, nisu znali za prestupnu godinu, jer je kod njih svaki mesec imao 28 dana, tako da svaka godina ima tačno 13 lunarnih meseci i jedan dan viška, takozvani zeleni dan u kome se čeka Nova godina.
[objavljeno: ]
